Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук сједе!
У градове саћераше Турке; трчи Ђорђе од града до града, и грађане свагђе довикује: „Чујете ли, ви Турци грађани! На градов’ма отворајте врата, измеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да
сачмалија даска — (ваљда) даска која је богато украшена сачмали-кошуља — веома навезена кошуља са шта — због чега свагђе — свакад свати (некога) — узима за старога свата световати — саветовати свилај — в.