Употреба речи сванула у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Као да у сјај мојих вода Још суза није канула, И да је јутрос с младог свода Први пут зора сванула. БОГУ Никад се нисам на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим

Африка

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се оковани кад им се станац сузи на простор одређен твојим мигом — радују се кћери у руглу, потомство под игом, сванула је мајка очинству, и син свему бивству.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности