Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар да и што не може дати, нека му помогну дочекати свате.
му мобе себри и меропаси, нека јесен позове за ризничара да му напуни подруме и чардаке да има чиме дочекати свате, нека узме ћукове за црквењаке.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га старог — „Страшни Ала, што учини са мном!
“ А он на то дуго не одгоди: „Довед' свате, свом је двору води.“ Опростим се, помолим се Богу, Дојам коња, па ногу пред ногу, Јер због ране мора полагано, Па
Бар Милета мисли да је тако. Срце њему опета је лако, Опет мисли мисли умиљате, Мисли јунак на кићене свате, И на Цвету и њино венчање, И на дивно с њоме живовање, Те му срце игра од радости... Ој младости, убава младости!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. Једног јутра, свечан и узбуђен, на обали, крај вира зеленца, измуцах ти, првом слушаоцу, своју сјетну
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Опремајте се, Поморављани, Поморављани, Подунављани, По лепу мому девојку. За ран’, куме, за ран’, стари свате; Моли вам се женикова мајка, За рана јој снау доведите, Да донесе сунца у недрима, У рукав’ма сјајне месечине. 58.
Посади се, првијенче, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, стари свате, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку. Кад су били на то сиње море, Ал’ беседи Богданова сеја: “Мили куме и
Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку. Кад су били на то сиње море, Ал’ беседи Богданова сеја: “Мили куме и ручни девере, Одреш’те ми
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 Кад се жени који куће нема, Цуру проси која среће нема, Свате купи који посла нема — Све пандуре и воденичаре; На њима је дивно одијело: Све у чоси а голи трбуси, Два пешака,
Дај, Боже! да се ослободи сваки сужањ и невољник тавнице проклете и тиранске руке. Да бог да! В) О ВЕНЧАЊУ 1 Стари свате господине, добре ти сиједе.
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за
2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу запио!
3 ЧАУШ ПРИКАЗУЈЕ А) ПРИЛОГЕ (ЧАСТИ) 1 Помози бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше мајке, и ви младе, наше
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Онда сунце виде шта је: Да то није роса била. XЛИ Она мила, а он врстан; — Ево иду, купе свате. Дођоше ми са лимуном, Да ме њиме старосвате. Остав’те ме, моји драги, Нису више за ме свати!
Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
у потаји, смеју, А супругу слатка мечтанија греју: Она — да присвоје плесниве дукате, Ову младожења — кој’ већ купи свате.
Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас
Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља свате. Проснили смо бајке умрлих времена, Осетили дражи сталности и мена Што су нас створиле понизним и холим.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ронила ронила ми дробну кап у сретање. То женик свате проведем. Крв пјаним бризга на ресе, занаго, сејо, мре ми на руци невеста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пут, да би обмануо турске уходе, он учи сватове да измењају коње, и тако доводи шпијуне у смешну недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња
хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке свате Грчићу сабира.
Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“.
Буде њега лале и војводе: „Устан' море, млађано Бугарче! Бог ти стару не убио мајку, која те је такога родила и у свате цару опремиле!
то зачу српски цар Стјепане, он телала пусти у сватове; телал виче и тамо и амо: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да за цара на мајдан изиђе? Честита би њега учинио“. Ал' се нитко наћи не могаше.
Опет викну телал по сватов'ма: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача?“ Тај се јунак наћи не могаше.
Осврте се Краљевићу Марко, па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко? Што с' толике свате потрудио, и толике коње поморио, кад то није за тебе девојка, већ за мене, Краљевића Марка?
Што с' толике свате потрудио и толике коње поморио? Нит' је твоја, ни моја девојка, већ сокола Краљевића Марка!“ Павле ћути, ништа не
Стари свате, војеводо Јанко! И остали кићени сватови, богом браћо, добри пријатељи! Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка
“ Вели мајка Краљевиђу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко, у свате се иде на весеље, на кумство се иде по закону, на војску се иде од невоље: иди, синко, на цареву војску; и бог ће нам,
Он отиде двору бијеломе и сакупи силу и сватове, он сакупи три стотине свата; свате купи, у сватове неће, свога коња под ђевојку шиље, и он шиље два брата рођена, а два брата, два мила ђевера; па одоше
с’ кавге преко мора бојиш, имаш данас пуну кулу блага, у подруме троњетнога вина, у амбаре бијеле вшенице; имаш на што свате покупити: рекао си хиљаду сватова, данас купи и хиљаде двије, по избору коње и јунаке; ја кад виде тамо у