Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад су дошли светли Д’ови, Подигли се бели свати, Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода Са чутуром накићеном; За њима су енђебуле Са везеним рукавима, И сватова ред дугачак;
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у њој окрећу пред сваким сватом и прскају га »као ваљавичар у ваљавици« (ибід., 152). У Херцеговини »невеста, док је на коњу, пребацује јабуку са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у двор уводила: сади кума једног до другога, старог свата једног до другога, младожењу једног до другога; па се онда сватом окренула: „Ви остали кићени сватови, изволите, добри пријатељи!
страх, пра м. прах, вала м. хвала, уватити м. ухватити, итд. итд. Врло су чести и застарели облици: њга м. њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м. пред сватовима, по сокаци м.