Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Како народ изгуби те три светине, он изгуби и своје име.« Схватајући тако народне обичаје, он их је још врло рано почео прикупљати, и то опет по
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. Он оде, а они осташе. Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Анђел'ја млада, усамљена тада, К'о срна лака, к' кошута плаха, Силази мед' цвеће да за драгим тужи, Светине пуна и побожног јада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поносит, озбиљан, хладан и као да му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе. — Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде.
А престоничке су улице, увелико, врвиле од светине, која је, упркос сунчане жеге, журила те да тротоаре, прозоре, дрвеће и друге разне видике заузме, одакле ће се
А на станици је све врило од светине, која никако у миру не може да се скраси, него непрестано час овамо час онамо, често и без сваке нужде, путује
А кад знојав и задихан стиже под велики грм он се, нешто сигурнији испод ове светине града, прекрсти, ослушну још мало, па се опружи и приљуби десно уво земљи.
Ћипико, Иво - Приповетке
двориште — на пољу огроман платан, стена на којој се одсецаху главе, рупа где се стављају на доглед радознале светине.
— Једите, — вели им, — здрави били! Споља чује се врева светине и људски кикот, а кад музика прође поред куће, домаћица отвори врата. — Не отварај!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бајаги ти је тамо нама у Шумадији боље. — Мопе, бар тамо код нас нема војске. — Нема војске али има светине. — Прекрсти се само, мој Панто, па реци: вала теби боже што нисам граничар.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сакривена од светине, клечи, Стид је да се са гомилом вајка, Сама, хладна, без суза, без речи Бога моли Југовића Мајка.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бедем се зашаренио од светине што је изашла из топлих смрадних рупа да дочека вреће жита. Нико није гледао у оне измрцварене људе и коње који су