Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шљеме бјеше све у пламену. Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно,
Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!... бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех.
Старац му благо замјери, али одмах додаде: — Нâко, ако је збиља мислиш узети. — Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно. — Сад бих је већ узео и да је не љубим, а љубим је свом душом. — Па у добри час!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
завршну ријеч за читаво моје опчарано мјесечарско ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у пожњевену кукурузишту. — Паметна ђедова глава!
Растану се. Онај који остане, жали онога који је отишао, а овај, опет, жали њега, па ипак: сељаку се, бар за један свијетли тренутак, учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту пут и шупље испод неба, а Циго, опет, зажали што нема
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод
— Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду
Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња! Краљ скупи око коња своје великаше да му га виде.
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира! — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овде да умрем него тамо.
Царица му одговори: — Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи. Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Задатак пишем, касно је доба, чују се први пијетли, а драги тата, стрпљив и будан, над мојом свеском свијетли. Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад.
Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу свијетли и храбром бати коме је мрзак мрак. У биоскопу кроз апарате, врти се трака — чигра, слика за сликом по платну
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда, тати за вријеме рада у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чудан тај призор, достојан вјеште кичице, како гомила Црногораца стоји око рањеника, а женска им лучем свијетли. Док су се они тамо бавили, Стана је гледала слику.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(или пасоглави или и џиганде) „живе у пећинама тамо негдје у мрачају, у земљи гдје дан не освиће, и сунце не свијетли. Са свијем су као и други људи, само имају пасју главу, гвоздене зубе, и око на врх чела.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Царица му одговори: „Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при
” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у мојој души Продужено видим ово мирно море, Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се свијетли и пуши. Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце, и не шуште вали Све је
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Мјесто очих да два сунца никну и идеју један вијек смртни да по царству небовлаца прате, не би њини свијетли погледи величества небесне прелести свеколике могли прегледати; ти л' се, слаба, усуђујеш, руко, да опишеш пољах
сасвијем довољан и душа се ободрила твоја - рече мени красни житељ неба - када ти је творац допуштио да му престол свијетли погледаш и прелести раја свештенога!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод
— Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ. Грбо одговори: — Свијетли краљу, не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала, па мени ваља много ронит кроз воду
Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња.
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те наћерало да ми не даш мира. — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овђе да умрем него тамо.
Царица му одговори: — Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим, а сјутра ћу поћи. Цар јој допусти да преноћи.
— Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: — Помози бог, наш свијетли краљу! А краљ му помоћ прихвати: — Бог вам добро дао, ђецо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: — Стоји народ спреман и наоружан. Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају.
Ћипико, Иво - Пауци
Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ПРИПЕЦИ 105 КОЛЕБАЊЕ 106 МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ 108 ПЛИЈЕН 109 ЕЛЕГИЈА 111 ВЕЧЕ НА ШКОЉУ 114 НОЋ 116 ПРЕД РАСПЕЋЕМ 117 СВИЈЕТЛИ ПУТ 118 ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...
1908. Музи Горе нам плачу... Јауци су чести... Устај и црну одежду обуци; Свијетли путир понеси у руци и крепком вјером мој народ причести!
Неко вози, неко Стао, остве држи и вреба, док жарку Распламтјелу зубљу диже цура једна И њоме свијетли. С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче.
И крвљу својом прелићу све путе Идући теби, и вјерујућ у те, Ускрсли брате потиштених људи! 1907. СВИЈЕТЛИ ПУТ Ноћ. Миришу смреке и кадуље свјеже. Мир.
За ову земљу они бјеху диви, Узори свијетли што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(гуја ће га уд̓рит) — на глави јој алем, камен драги: каде иде момак са ђевојком у ложницу, да не носи св̓јеће, нек свијетли алем, камен драги; те Максима зета дозиваше: „На поклон ти од злата кошуља“.
“ Љуто је се Туре препануло, пак ми тражи по Удбињи граду те невјести сигура вечеру. Невјеста ми стаде вечерати, свијетли јој Бојичић Алиле...
За змаја, пак, мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли.“ алај — одељење војске; застава једног одељења војске алај-барјак — војничка застава алајбег — заповедник над