Употреба речи свиње у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики неред, викаше: „Свиње!... Скотови!...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Да приставим онај лонац! Да откључам онај подрум! Да исечем оном секирицом оне бундеве за оне свиње! Да посолим, да испржим, оне семенке из оне тикве! Да мирише она дуња! Она дуња, и она јабука!

Ослободиоци су нам донели слободу! А сва три бурета слане рибе су однели! А обе заклане свиње су однели! А преко двадесет комада перади, што гусака, што патака, су однели!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Мој стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.

— Мој стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.

„Брат-Ђурица, кад си преступио заклетву и ниси над народом надзиравао и ниси чувао овце, а ти узми капу, пак иди чувај свиње, и срећан ти пут!” — Ђурица пође му руци, а он трже руку. Тако ти мој Ђурица оде из Сонета.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба. Само је мало тром и једнако чмава.

Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија

— Како шта ми је! — поче газда Рака још јаче, а све хода тамо и амо. — Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. — Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!...

— Ено онај лопов напустио онолике свиње те ми упропастише мал. — Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз. — Е, е, затреше?...

Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване? Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли? Рака се трже мало, па поче лакше: — Не велим ја то, Стеване, боже сачувај! Него, брате, упропастише ме.

А кад се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога...

На то ће један између оних што су играли карата: — Ама што су говеда рикала, што су свиње уктале — то је ништа, него што ти ја умало не страдах... Нисам оно чудо видео никад!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Деца краду трешње. Сретен ћата иде с добошарем по вароши и чита да се забрањује пуштати свиње по улицама. Тривко извадио јагње, па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза игра у једној барици.

Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани!

Лепо код њих ору три плуга без престанка; а кад трговци пођу лучити свиње, добро забрекне ћемер у Матије. Овог њиховог Арсена знам још кад је био кевиљ.

Једном у сумраку угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у Обор. — Куда ћеш то, Луко? — Благослови, оче! — У обор! — А чије су? — Ама не знам ни ја.

— Ама не знам ни ја. — Је ли више крмача или вепрова? — Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза.

— Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза. А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео! Неће бити моја штета.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Живели су, као што рекох, врло лепо. Кад поп Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и

Ту се увелико спрема зимница. Дошло је доба »свињских даћа« (такозвани »диснотора«). Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.

Него крпарим, крпарим к’о нико мој. Какви сватови; зар је мени до њи’. Него, ето тако мало њивице, мало ’раним свиње, мало кочијашим, — па крај с крајем.

како је пре тридесет година, кад је он још момак био, вредно било бити бојтар и свињар; кад су газде и трговци терали свиње у Пешту на вашар, па су и бојтари онда прошли и видели света к’о мало ко.

И то иде све тако, докле га Тинкуца не истера да нахрани свиње које грокћу око врата и опомињу укућане. Све је то Пера Тоцилов сада прошао и оставио иза себе, па терао све даље,

Црњански, Милош - Сеобе 2

А тешко је и то, да је Варвара нероткиња. Већ је три године у браку. А не може бити лако Петру. Сирмијски хусари су свиње, па му довикују, чим се појави у њиховом друштву: „Море, Петре, има л’ шта ново? Што не запнеш?

Само свиње међу људима не виде, међу њима, никакву разлику. То, што је, Исакович, пио, из прве, и друге, чаше, обичан је, токајски

А дете је било лепо – што Неда није био. Његови јолдаши, сирмијски хусари, свиње, подгуркивали су се, на то, и намигивали.

своје кућере, имао је, или да се исели, или да падне, са својим кућерима, од липовог дрвета, са нешто оваца и обора за свиње, под иго војеног паорства.

А до смрти имали су да чувају свиње, да перу пресвлаке, да чисте латрине. У том свету својих сународника, у који је Исакович ушао у Кијеву, било је

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Појавило се модерно виноградарство. Неки делови ниске Шумадије постали су прави вртови. Свиње, које су се пре множиле у храстовим шумама, сада се гоје кукурузом у оборима.

Указали смо на разне животне изворе у Славонији: плодно земљиште, шуме, шљиве, стока, нарочито свиње. Мада земља великим делом припада племству, кадшто страног порекла, већина сељака су поседници, али често малих комада

Црњански, Милош - Сеобе 1

Удари помор у овце, помор у дебеле свиње, жене се разболеше на дојкама, начини се чудо и покор у околини. Све помахнита.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Бољевцу, „чим дете наврши пет година, почне се одређивати да ради лакше послове, да чува ћерке и свиње, и што је старије то му се тежи посао даје“.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Свршивши основну школу у месту рођења, ступи у службу једног сеоског газде да чува свиње. Напустивши село, отисне се у свет.

Ми ћемо овде, који смо негда за Србију наученост, као год они за нас жиром угојене свиње, набављали, за кратко време кудикамо иза њи’ у свачем оном изостати од чега овако притиснути и скучени потребе имати

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на богу“, пак стане живети код куће као и

Свиња се уплаши па рукне и скочи те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку, а међед помисли да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема, да палиш свећу! Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате.

Читаво друштво на рад се баци, репати, куси, рогати ђаци, с описом тешким играју жмурке, волови, коњи, свиње и ћурке. Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка. Ко је у праву, иди па питај!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Свакојаке — одговори овај с неком досадом, и зену равнодушно. — дакле, свиње и будалаштине?! Ни о чему другом ниси више слушао?...

Извозе само свиње. Помислим да рибар збија шалу са мном, те планем: — Та шта ти мени којешта причаш, ваљда мислиш да сам луд?!

— Има, хвала богу, има их доста, али свеједно; појешће се овде те свиње, још ће бити јевтиније; а најзад, шта би било кад не бисмо ни имали свиња?! Морало би се опет живети!

Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Са злијем се немој садружити, јера ти се хоће сатужити. — Ко се у мекиње меша, изест’ ће га свиње. — Подобан подобна тражи. — Све тражи слика прилику. — С ким си, онаки си. — С ким те виде, с тијем те пишу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Свиња се уплаши, па рукне и скочи, те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли, да је она већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на

козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу;” пак стане живети код куће као и

и пио на даћи, а кад се разиђе, снаха опере судове, па однесе помије у валов свињама, те успе, па онда оде те пусти свиње. Кад свиње дотрче валову, грде, обилазе око њега, а не ће да пију помија.

Кад свиње дотрче валову, грде, обилазе око њега, а не ће да пију помија. Она се стане чудити што им је, кад тамо, а то помија ни

Кад би осмо вече, она каже мужу да он успе свињама да једу. Кад муж успе, и пустивши свиње кад види како су измршавиле, стане жену грдити што их није хранила, већ их тако упустила да измршаве.

Свиња се уплаши па рукне и скочи те нада у поток; а мачка се препадне од свиње, па нада уз крушку; а међед помисли да је она већ свињу | удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на

“ Царев син узме свињара, па с њим кући. Кад дође кући, а свиње гладне циче по двору, чекају да им се да јести, и сав двор изишао да види шта ће бити.

Онда најмлађи царев син отвори амбар па изнесе један рупњак проје, те успе свињама; свиње једу а онај свињар једнако досипа, а нико га не види.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.

Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша, душа му на свиње смрди. Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује.

Мрзи он те пругасте, шарене свиње, и момцима је рекао да такве не купујер се „слабо гоје“. Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену

Очи и руке изгорела сам на огњишту. А сан ми траје само између других и последњих петлова. Свиње ти храним, стоку надгледам, помажем у трговини, копам с надничарима, свађам се са слугама, криво мерим... Изелице!

Нисам ја то заслужио, Ђорђе. И по снегу и по киши, и дању и ноћу, радио сам ти, нисам празнике чувао, чувао сам теби свиње, тебе сам чувао од хајдука.

Значи, грешка. А што Ми онда нападаш „левог“? — говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: —

Знам да сам грешна, смилуј ми се, Богородице. Шта је крала?... Грожђе и неколико пута тикве за свиње. До удаје ништа више. Још нешто, још... Чула је како восак са свећа капље у пепео.

После је јахао, а момци, сви галамџије и псовачи, гонили су свиње. Да би разагнао тугу на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава,

Два дана су остали у разговору и постали пријатељи. Идуће јесени он није гонио свиње по шумама ка дунаву и Пешти. Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре,

и ломе свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају само семенке. Не види их и не чује.

даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу. Помор ће му надокнадити изгубљено у апси. Ова јесен највише ће њему родити.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад би време да исплове на море, они, пијани, одоше да спавају“. „Стоко! Свиње пијане!“, рикну номофилакс у дивљем гневу. „Наредићу да вас све од реда ишибају и ставе на срамни стуб.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тамо су покисла бурад од пива, онамо рију свиње, свуд раскаљано. Ми смо у главној улици, али позади ње прави је сељачки друм, излокан, грозан.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно. Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу.

Вепар само : мрд-мрд и — готово !... Господине мој, шта мислите!... — То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро на вама и на богу, — пак стане живети код куће као

Сад помисли она: „Шта значе свекрове речи? Ништа друго но ово: пси то су хајдуци, а свиње сељаци. Хајдуке ваља затворити у подрум, а сељаке дозвати па их потући.“ Тако и учини.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу. У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини

Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу. У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Гља, свиње влашке — окренуо му се Хамза пријатељски и с осмехом: — а зар ви носите оружје? — Понекад, ага... — А смете ли убити

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

су пасле по шуми, Комаров це зауставио код једне гомиле војника и рече им: — Зашто ви војници гледате мирно оволике свиње овуд? Зашто их не бијете и не једете? Боље да их ви поједете но Турци.

Ободосмо коње и пођосмо даље. — Је л' те да сам добро учинио, што сам рекао војницима да убијају свиње? Нека једу људи, а? — упита ме Комаров.

ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом, чије су свиње. Људи су доста пострадали и од Турака, па сад да их почну пљачкати још и наши војници.

— Па шта, по вашем мишљењу паметније би било оставити војску да гладује, а толике свиње лутају по шуми?! — рече Комаров чисто срдито.

« Још не бесмо стигли тамо, а већ по шуми се овде онде чуо прасак пушака. О дозволи да се убијају свиње брзо се распрострла по војсци и сваки је похитао да се њоме користи. На два сата после тога, г.

Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је? Гађајући свиње неко га у шуми ранио. Тако је, кад из штаба излазе све само мудре, премудре наредбе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад сам Новкове чувајућ пасао свиње, Гором и долином тамо и амо ја ходио много, Једном седећи изнад Кубршнице умором свладан, Хладом и дебелим гранатих

Хладом и дебелим гранатих дрва покривен ја онде Према жубору сладосном, знате ви, воде текуће, Тврдо сам засп’о, а свиње су ањале долом и гором.

Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма. Тако се воља испунила свеца и божија

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

означава свиње, овце, кокошке и гуске). Гатању са чесницом слично је гатање са »шареном пројом«, у коју су — уз овас, пшеницу и др.

У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове), пшеница и кукуруз (за усеве), комадић прага (за домаћина),

Уз чесницу месе се и мањи обредни хлебови: закончићи или краваји, који се зову: њива, лојзе, кућа, свиње, волови, овце (и овчарник), краве (и краварица, крава и теле, краве у јарму), коњи и кобиле, кртица, куче, гуска,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Помислио је ваљда да ћу ја цели дан доносити из шуме прободене свиње, па се изгубио некуд — да не гледа. Доротеј ми је помогао да пренесем назимад, да очистим, оперем и усолим ловину, да

Још мање верујем да су оне дивље свиње, ма како изгледале глупаво, налетеле без твоје помоћи на траљаву Матијину клопку.

' И он им допусти. Нечисти духови изиђоше те уђоше у свиње и крдо − отприлике две хиљаде свиња − јурну низ обронак у море те се утопи.“ Знам кога си послао у свиње.

“ Знам кога си послао у свиње. Наше сусетке апиште. Рекао си им: „Идите!“ и оне су послушно отишле, па ако су биле мале изабрале су прасад и назимад.

Матија Као дете које је изненада пронашло неку чудесну играчку, тако сам се и ја, после оног успешног лова на дивље свиње, одушевио том новом забавом.

Затим је овце размењивао за краве, свиње, жито, маст, мед, кожу, сукно, восак. Не знам шта га је терало, корист или забава, тек он се претворио у вештог

Рекао сам да су њих тројица за кратко време стекли приличан иметак. Поменуо сам стадо оваца, говеда, свиње, кошнице са пчелама.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4. У рâни освитак зоре Звездана на ноге уста, И свиње погони тада у поља влажна и пуста, А уз пут и Кићу срете.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад је Јова извадио испод великог кантара за свиње дебелог синчића кобасичара Клопфера, добио је и масну награду и похвалу у новинама.

Ветеринар је био човек који је имао прилично новаца: тада су још небројене свиње лифероване из Србије у суседну монархију, Србија је добро плаћала комисију за преглед свиња, а претседника комисије,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А дубље по шумама, између четинара, кретале су се звери, вриштали шакали, гроктале дивље свиње, а над свима у висини, шестарили су орлови. За све је било места, јер су се животиње склањале с пута једна другој.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад бих хтео испричати ноћ лова с ловцем Мâчем на дивље свиње, ниједна ми муза не би могла задојити такву моћ: требало би ишчупати целу ноћ ту из себе као баснословни мач; настало

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

дође, чобане избуди, и овако чобанима рече: „Браћо моја, дванаест чобана, устаните, обор отворите, из обора ишћерајте свиње, нека иду куда коме драго; а ви, браћо, мене послушајте, и шарене пушке потпрашите; ако бог да те се оно стече што сам

Сви чобани једва дочекаше, ишћераше свиње из обора, пак шарене пушке потпрашише, намах они за Ђорђем пођоше. Оде Ђорђе право своме двору; а кад Турке с чобанима

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске планине. Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи у

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А врх свега тога не може ли бар то бити ако нас прогониш од грешних људи, а ти нам закажи да идемо међу свиње. Јер видимо ми, да ти, пастиру добри, врло жалиш о доброму стаду твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини

А како исказује за то евангелист, — они изашавши пређоше у стадо свињско; пак ето, таки срокташе се свиње, и једнак поврвише на брег к мору, те поскакаше у воду и све се стопише.

Ама тако мотрите се да нам та част не искочи допосле на нос! ... Боље би било и говеда пасти, свиње ли чувати, те отуда своју храну стицати безгрешно, него ли тога се тешка бремена некњижну ни оштроумну пртити.

Коме благо, коме је блато! Ка свиње из бистре воде пак у смрдљиво блато. Потоци из врела им једнако теку, ако и нитко не би воде из њих црпао, или се ко

Рђа им се у кући над главом распасала. Ка свиње од испирања у блато. Пролази ка вода кроз бадањ. У зло доби вишега се зла ваља бојати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности