Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! На то се, наравно, оспе грохотом смех.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На њему је често фрајла Меланија ждронцала неке арије. Кад је поп Ћира добре воље био, он је уживао у свирци, па ма то биле и швапске арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹³⁵ 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА Некрштенци („нави“, „свирци“, „дрекавци“, „јауци“, „мацићи“ итд.) замишљају се у виду птице-детета, вретенастог тела и несразмерно велике, чупаве
бића добијају највећу снагу: мртваци се вампире, зле бабе постају вештице, нападају караконџуле, а свуда унаоколо лете свирци и настоје да породиљи одузму млеко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.
Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје, заносе се по свирци и рукама, по такту, одобравају: — А, ха... Тако! О-о-о-о!
унутра код софре, а други у дворишту, свирали су, а спроћу њих, уза зид, седеле су им Циганке с децом, уживајући у свирци мужева и чекајући да, кад се њима, мужевима што изнесе за јело, и оне приђу и једу заједно...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко једну веверицу како игра и сама према свирци његовој.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У тој свирци трепти срећа плава и жубори пјесма заборава. Једног дана, испод крошње драге, заувијек се разиђосмо, друже, по
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека. И ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира
Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица,
А њега увек собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А у тој свирци дркте бол и чежња, Занос пун страсти и љубави сета; Као да каже: „Та зар нисмо млади? Пустимо љубав слободно нек'
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога се она и везује за тако ломне, тренутачне појаве какав је „неки глас” у циганској песми, „отргнут звук” у свирци.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала. О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике.
Ћипико, Иво - Пауци
Сјећа се јако добро. Неко у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца. Вели му: — Што то, оче, ти?.. .
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Слух ми је вредован... Нико не зна шта је то, ако сам нема ту срећу и несрећу. Ја чујем Бога у свирци, али ако је мало јачи звук, мало нечист или пиштав, ја сав дрхћем и морам да бежим.