Употреба речи свита у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она је имала обичај да све што каже, тужно каже. Па и сад додаде: „И то ћу ти ријећ, Петре! Ако Павле оде са овога свита, ја нећу преживјети!“ Кад њен муж то чу, он се трже, разрогачи очи и погледа је, трудећи се да јој ухвати поглед.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

прага часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја свита десет ноћи покајнице чита.

Ако се ни њихова не дигне рука, ако и оне оборе чела, да се позове и царица сама, до трга да је допрати цела свита. Ако се ни госпођи царици не усхита да се каменом на грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

О Хајкуна, ружа тек развита, Па у киту са љиљаном свита, Тако ти је румена и бела, Ко је виде, срце му понела. Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Али свита међу терзијама? Али Маре међу ђеверима?

Али Маре међу ђеверима? — Није свила међу свиларима, Нит’ је злато међу златарима, Нит’ је свита међу терзијама, Него Маре међу ђеверима. 70.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Од миле руке удар не боли. О ЉУБАВИ — Без срца не има живота. — Да није љубави не би свита било. — Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сад, брате Брне, да ту није било пука... — Дакле, било је ту још свита? — Било је пуно реферторије, а он још виче, а — чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му:

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

И сва свита краљева, предвођена краљицом Арсиноом, сагласи се са колегиумом Музеиона да изведе Аристарха пред суд и осуди га.

Краљ Хијерон сеђаше на свом престолу, до њега његова супруга, а лево и десно од њих стајаху окупљени његова родбина и свита и великодостојници државни. У одређени час појави се у дворани изасланство египатског краља.

Краљ и краљица сиђоше са престола, а иза њих нагрну цела свита да види и опипа све ове драгоцености. Еуристенес пружи редом сваком од њих поједино златно и сребрно посуђе право у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

То ће бити онда неправда. Јеси видио? — дида ће још на њег. — Знаш ли ти ко сам ја? Ја крадем сузе од свита, да нико не плаче, и ове капи по мени то су те сузе. Кад је дигод велика суша, ја мало стресем тамо, и то је роса.

Ишô је сад, и тушта свита прошô, и тушта пута је тикве у уши задивô, док није наишô на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

! Уби ме, не мући ме више. Алал ти крв, уби ме! — преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам!

Ћипико, Иво - Пауци

И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита... Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути.

— Да ми га је видити! Зашто ме није собом повео! Била би с њиме ишла прико свита... — Мислио сам да си га заборавила... — Никада! А ча сте збиља мислили?

Нека је мир! А мислили смо да су то њихови посли. — А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи. — Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? — Јесмо. — Што ти велиш?

— Ни ни другоме боље! Нимам него себе хранити... — Одавна овако живите? — Одавна?! — понови старац. Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... — И уви јек тако? — опази Иво. — Увик... и нигда ми ни било од никога потриба.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица! Будала будаласта!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

— личност непозната историји (неки га доводе у везу са видинским царем Страцимиром) тебека — теби тевабије — пратња, свита тева ме — те ће ме ваљда тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тêг — (у Хрватској)

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности