Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.
Пјесник је увијек помало у злој вјери, а његова је наивност увијек помало условна. То је наивност свјесна себе. И увијек бар трунчицу лукава.
Али као непосредна реакција — остају хладни. Треба да претходно интервенише свјесна мисао, треба да протече онај кратки хип док се импресија преточи у суд, па да се одушеве.
— Има. То су они који су погријешили занат. Већина не постаје свјесна тога до конца живота; то их само мукло мучи изнутра...
А није прошло много времена док сам запазио да је Маја и сама постала више-мање свјесна тога. Остала је засјењена неком озбиљношћу, у некој замишљеној расијаности.