Употреба речи свјетлуцале у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

узети, ваљда ћу их њима остављати — прозукло истисну Микан и пажљиво стаде да изува брата док су му у угловима очију свјетлуцале двије страшне ледене сузе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сонцерт цхампêтре. Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине. Маја се боље загрне у свој капутић. Било је вријеме да кренемо.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Истина, промицале су око логора многе сјајне очи и очице, буљиле су, горјеле, жижиле, свјетлуцале, палуцале и кријесиле се тако језиво да се и папрат на крову псеће кућице дизала увис од ужаса, али Жуја је све то

Тај необичан пласт имао је на предњој страни мањи отвор из кога су свјетлуцале некакве живахне очи. Лазар Мачак стајао је на чистини и упитао сасвим мирно: — Стиже ли најзад? — Стигох!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности