Употреба речи свјетовала у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

главу, као да се увјери да његов узвик није пробудио чељад, па наелак извукавши руку из његове, настави: „Ја бих те свјетовала. Бих те свјетовала као сестра, ако хоћеш да ме послушаш.“ „Говори! говори!“ изговори он једва.

Бих те свјетовала као сестра, ако хоћеш да ме послушаш.“ „Говори! говори!“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница

“ наглашујући ту обичну заклетву црногорску. „Ја... ја сам те свјетовала за твоје добро, а не да то желим“, рече понизно. „Поћи ћу, не бој се.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

хаљина не ваља шити«, мада наводи стихове из народне песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије«.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности