Употреба речи својима у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лесинг, уже просвештенија Германији велики просветитељ, својима прекрасними баснами својему је роду велику заслугу показао.

оној која се воспитава на службу општества, буди црковну или гражданску, нек се израна почиње упознавати с дужностима својима, које свакому чесному чловеку и правому патриоту морају бити нерушиме и свете, и нека не мисли као неки свештеник с

Пун удивљенија цар, и зачуђен, пита га шта то значи. Каже му ови совјет родитеља свога. Тада цар загрли га к прсима својима и, са сузам у очима, љубећи га, вопијаше: „Алија, предраги Алија! Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!

” Наравоученије Чувати се ваља онога који са својима лепо не живи. 89 Лонац и тенџера Лонац се уклањаше испред тенџере, а ова му рече: „ШТо ме се бојиш?

Зачудо како човек може тако упоран бити да толико срећу брани, кад својима очима многога види јуче срећним а данас несрећним?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Док веће склоне се и Шапчани и Мус-ага да изађе, и на чардаку начинимо капитулацију: да Мус-ага изиђе и да иде са својима у Београд, а ми са Шапчанима у миру као пре да будемо; и тако потпишемо да прекосутра рано изиђу.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега. Зарожани брже опучише наниже у село. Сретоше се са својима. И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим људима.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!... Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.

Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. — Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам

— Шта је? — одазва се Мујага. — Јеси се поздравио са својима? — Што? — Више те када неће видети. Ко ти иде, оде ти глава као дулек! — Не лај! — Ланула ти нана кад те родила...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: — Добро јутро, чича-Ђорђе! Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Искривио се и испружио шију, па наређује из кола нешто својима тамо у авлији. А затим се прекрсти, па опсовав блато и кишу (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и

То ми је балсум, и, касти, једна слâдост. Ал’ помажем им к’о својима, јербо има људи па ’оћеду да пиједу, а нећеду да платиду, а ја им не дам то, и пазим на њи’ к’о њихов род, и, на

И не фалите се како сте живили тамо. — Е, како!... К’о у туђем свету! Није к’о међ својима! Ал’, знате како је: ди муж, ту и жена; па ди је њему добро, мора и жени бити. Па издржи крштена душа и то.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Пријатељи хоће да верују, али Мица са својима не; она једнако тера своје да Алка мора бити затворена, па ма један дан. Алка, пак, бориће се, ма је колико стално,

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

језива радозналост и запомажућа брига оног поманиталог од нестрпљења света, што се безумно напрегнут, распитивао о својима и трчао и тражио на све стране према прозорима, све то, а поврх свега узбуђење оних рањеника око њега, до плача узруја

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено? Да ли им је Василије показао неко писмено од Руса?

Шевич је, међутим, поручивао у Кијев, својима, да, на велики обешењаклук Хорвата, треба одговорити тражењем засебне територије, и за Шевича.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када ови видеше како се старац са љубављу за њих брине, срцима својима умилише се, па мишљаху да ће их огањ са неба појести или да ће их земља живе прогутати ако помисле што лукаво према

царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи постаде, ученик и послушник сина и у пустињи сапосник, — молитвама и уздасима у ћутању и плачу

дакле, оче, са својом братијом узићи да на пиргу на своме језику свршим јутарња славословља, а ти, оче свети, са свима својима овде у великој цркви код гроба оца мојега отпојте јутарња пјенија прикладна спомену, и молим се да се молите за његов

Сва ова чудеса врше се преко светих ради нашег спасења, да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима својима̓ и ,свете његове, у којима прослави Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према могућностима на свако

“ И уместо награде за исцељење свети њега обдари, и отпусти да иде својима. А када глас прође о исцељењу раслабљенога, сви који су имали болеснике приношаху и пред ноге светога полагаху.

по свој Македонији разори, јер су Фрузи тада држали Цариград и нису жалили разорење осталих градова, не сматрајући их својима. А он, налазећи иx пусте и немоћне, разараше их. И све што се догађало од Бога биваше.

мој, славим те и опевам име твоје, дивим се твоме великом човекољубљу и брзоме мило срђу, јер си дивна дела са светима својима учинио и чиниш!

Чујте, дакле, и мене сада који попут онога говорим вама, својима: Епископство је добра ствар, јер се брине о Богу и за Бога, и има велике почасти од првога пастира, епископа душа

И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и Богом управљани убрзо дођоше у Азију, где беше цар.

ка светоме, да повинова море да му у болести послужи приношењем рибе на дар, ужасом би обузет, и припавши са свима својима над болеснога светога, мољаху да приме опроштај због укора када су тражили рибу, и благослов за помиловање говорећи:

Дошавши са епископима својима и са свима благороднима, учинише достојно поклоњење као својему оцу и учитељу и угоднику Божјему.

Много молише цара да да светога како би био однесен својима, да се не би због тога, рекоше, нешто ненадано Царству ти догодило. А цар дозва свога зета, краља Владислава.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Толико се беше смирио, после оног што доживе у Виртембергу, да је са својима једва и говорио; па и кад је говорио, зборио је неколико речи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁸⁹ Овај чудан обичај Тројановић објашњава овако: „Сви Срби сматрају Турке за нечисте зато и ђаволи неће њима као својима ништа да науде.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Био је, најзад, међу својима! — Хеј! — обрадова му се Жан Жик и крену у сусрет — Све си млађи и млађи! Пружио је шефу театрално руку, али овај га

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Не може се, док се не сврше наши обичаји на вечерашњи вече! А то ће бити одмах! Својима викну: — Милице, дај видјела! Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном!

се обикнеш међу нама, и да будеш стиман и празан међу својом новом браћом, као што је прилика, те да што мање јадаш за својима. А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу!

Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под заповијешћу контраадмирала Сорокина, и

— Пун’те! — викну Марко својима. — Пун’те брзо! Видите да су се избезумили око онога, те не пуне! — Ха не, за крст часни, но загон!

Дакле, ако ти баста, дође сјутра са својим дјеверима на врх поља његушкога, гдје ће те Јанко дочекати са својима. Оружје и начин бирај по вољи, као изазван. Ако ти није згода, а ти одреди дан и мјесто...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ноћ је свуда, по гори је тавно, Али буре нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву. Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима. — А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад!

иза сна да су се нашли у правом паклу од ватре и грмљавине, па су се све до јутра макљали и носили и са Швабом и са својима.

Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Казала сам својима да сам за матурски рад изабрала свежу тему под насловом: „Птице и бубе славонске равнице“, и да неизоставно морам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били. А било их је које нико није испраћао.

— Је л то пета? — питали су сељаци из мрака, чекајући да се последњи пут поздраве са својима. Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду

Разуме се, крио сам та своја осећања, јер ако бих показао, још више бих бола нанео својима. Познаници су долазили. Још с врата би узвикивали: „Алал вам вера!... Нема шта, доказали смо да смо јунаци!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Поменута млада жена, са своје две мале девојчице, покушала је онда да се врати својима, али је граница, код Земуна, већ била затворена. Полиција јој је дозволила да отпутује за Србију, али преко Букурешта.

Штампа им је, можда, непоштена према другима, но бескрајно поштена према својима. Ја сам одрастао међу Маџарима, и често се смејем ономе што се код нас о њима мисли.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Павка... Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе... ево иду!... (Чита.) Драга браћо! Поверење исказано ми... (Својима.) Немојте да ме остављате самог овамо, 'одите овамо, ближе!

ИВКОВИЋ (за то време пришао прозору). НАРОД: Живео Ивковић! Живео! ЈЕВРЕМ (својима): Ама, шта је ово, побогу, људи? Ено хоће онај да ми отме, хоће на силу да ми отме. ИВКОВИЋ (говори): Драга браћо!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

) што је рекао својима: »Војници. Ја сам с вама потпуно задовољан!« А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село. Газе све испред себе, нарочито Цигане, и Циганке.

И тек после, када чу да јој тетка у кујни око огњишта све сврши, распреми, и оде у ону супротну собу, да са својима тамо спава, Софка, већ ознојена — скочи. — Тако ли је то?

Чу само како Марко, чисто бежећи из собе од ње, тамо међ својима, са неком страшном насладом, слутњом, надом, као луд виче и заповеда: — Капију, бре, затварајте, капију замандаљујте,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

14 НЕМИР 17 АЛИЛУЈА 19 НАШИ ПЕЈЗАЖИ 20 У КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ 40 ПУТ 42 ЖЕНА 44 КАРИКАТУРЕ 46 РЕЗИГНАЦИЈА 50 НЕИЗБЕЖНОСТ 52 МРТВИ

СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.

„Помамили смо се сви!“ викну конте, окренув се живо и пришавши к својима. „Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!?

Весели власи јурнуше у град и разметнуше трагове по њему. „Оно знаш, видите, ја сам знао да није ништа“, рече конте својима, „али опет знаш, видите, свашта ми је падало на ум. Знаш, видите, све што смо доживили откад је принцип прошао!

Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи. На сред Крстаца, под једним кршем, угледа сердар нешто сиво: шћућурило се, не миче се.

Уђоше, приставише пециво, па посједаше око огња. „Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима. Милица му принесе бардачић и купу. „А, гле!“ удари се сердар дланом по челу, „а камо нам ускок?“ „Какав ускок?

„Турци!“ рекоше оба у глас. Затијем полегнувши сиђоше, па добријем касом отрчаше к својима. Црн, округао облак летијаше од сјевера; за њим погна се други, па још их неколико читаво јато, као да се поћера

Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину. На сред ње Оташ се устави па махну својима да похитају. Наврста их дуж њи а он стаде у сриједи.

Сатари је, јер ми одушка не да, но ме спопала мимо остале, људе!“ Тако се јадао у себи, а пред другима, особито пред својима, није клонуо. Он је радио за свијех. Најпријед се побринуо за рањенике.

војска, па коњици некакви с барјацима... на хиљаде, на хиљаде коњаника, па сваки развио свој барјак, а ја се са својима протурах кроза њих пјешке...“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му.

“ гракну он. — „А да како! зар ћемо ми најзадњи!“ одговараху они. И збиља сердар момачким кроком пође пред својима, и стигоше на вријеме, па се придружише ка гомили, у врх Ераковића. Сунце се бјеше већ примакло ка средини неба.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Не пада ивер далеко од кладе. — Ни оца да кара, ни мајке да сјетује (сироче). — За својима ране поред срца, а за децом посред срца. — Деца једу дивљаке, а старима зуби трну. — Туђа мајка зла свекрва.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ова наша стрина, именом Босиљка, била нам је наместо матере како год двема кћерма својима, Синђи и Соломији. Наша сестра, од свију нас најмлађа, именем Јулијанка, остала [је] у Семартону у дому дедову, гди по

Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с ноктима својима на парчета растргне, него да ме најлепша српска кћи у своје незлобиве, чисте девојачке наруч[ј]и загрли!

тако и мирјани, имају очи отворене и нећеду већ ни кроз наочари, јошт мање кроз туђе очи да гледају, но сами својима богоданим зеницама проницатељно и скроз сматрају шта је што.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да

) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.

Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.

— Чекај ме посли ручка иза мађупнице — пришапта Бакоња. — Ајте збогом! Збогом! Пошли збогом! — вели својима. И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима. — Која добра, Думе?

Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

а нарочито грчку науку усишу у себе; они су присвојили и знања источних народа, а нарочито Индијаца, и увећали их својима“. „А шта смо ми, хришћани, урадили са наукама античког доба?“ „Ми смо их одгурнули од себе“.

“ „Морам, драга мајко, да о томе још размислим“. Наш Херкулес науке нађе се на раскршћу. Живећи сада међу својима, заволео је породични живот, волео је - то му је сада било јасно - и госпођицу Стореј, али је волео и науку.

Он и сви остали ухапшеници били су начисто да ће бити погубљени. Хтедоше још само да напишу опроштајна писма својима, али нису имали за то времена.

У том кругу осетих се као да сам међу својима. Причах деци разне веселе приче, а она се топише од расположења и слатког смеха.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју изазива њихова нада на скоро виђење са својима, гледам ја сад са извесне злобне стране... Људи, има ли шта ужасније него што је сад ова моја потајна жеља?

У вароши се налази још свега један фијакер и моја жена узеће га да отпутује својима. Ја то морам спречити по сваку цену.

Ни о ближем, ни о својима пак није се могло мислити! А пакост и завист, мржња и освета, ситне, безначајне бриге што нас немилосрдно растрзају у

тишинама ровова, завитлаван мећавама, затрпаван олујном кишом челика, без сунца, без пролећа, без ваздуха, без вести о својима, сањао је, чекао, надао се, веровао.

„Лако је њој, помислио сам, кад она иде својима, те има разлога и да се радује, али да ми је да је видим у мојој кожи, кад се она, овако као ја, раставља од својих.

А ту, мало се сећам шта је било. Знам само да је, опкољена својима, брзо излетела из кола, и после поздрава, појурила унутра, да се мало после, и кад сам се ја кренуо, појави на једном

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Обавјештење да је Егидио, након дугог и ружног натезања преко посредника, приволио да одсели са својима у друго мјесто. Па бакина изненадна смрт, која је прекинула и посљедњу моју сентименталну везу с кућом и с мјестом.

У таквим часовима и најближи нам постају туђи. Поред нас су — а опет тако далеки. Држе наше руке у својима, хтјели би да буду сасвим уза нас, сасвим с нама, да осјетимо њихову топлину — а опет их од нас дијели нека танка

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина,

Знам је, јер на свему видим црна крила, Окамењен јаук. Знам је. Ал' нек стоји. 1916. МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Њих двадесетак чучнуло унаоколо, прислонило пушке уз рамена, па пуше и ћуте. У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред очима мртав створ Божји, иако друге вере и крви која сад нема велике

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А ја зар још да живим Без сина једина?“ Што мора бити, мора: Спуштају у гроб лȅс, — То мајка гледа, види Својима очима, И косе своје чупа Несрећна, очајна.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Пољупци се боје, Да их ко не чује, — Ја својима не дам, Да брзо прохује. Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сви су се они, из позадине, жалили на тежак и несносан живот, иако им је једина дужност била да по цео дан пишу писма својима. Или се од пролазника распитују да ли је ко добио извештај од куће.

Сигурно се спрема нека офанзива. Зато коморџије купују конзерве и пуне своје сандуке, како би понели својима, кад се врате у земљу. Долина је пламсала од жеге и силне јаре. Поља су као спржена. Око мене лете ројеви мува.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди! Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни

из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне њиве, Ручак и ужину чекајући, — Знаш, зготовљену

Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух.

Води в согласје ум и серце. Дарове муза присвоји Роду. Свак себи мету силама својима Избери сходну рано, и шествуј к њој Скор.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А жнате, ђецо, и Латинка је, па је срце по ђешто и за својима прибољева... Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости

тај Ђурђе?... Је ли то она крв, она косовска, Што је још и за Лазара кнеза, Најмању корист српског народа Својима груд’ма верно хранила? ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Змајева лирика изражава осећање дубоке везе, јединства, са својима, са женом, децом, породицом и, у продужетку, с целим српским народом и човечанством.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И тај толики страх који Младен виде, који је он распростро међ својима, то Младена као потресе. Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири,

Ћипико, Иво - Пауци

Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес! Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва.

Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко

Држе камату по старинску: плету на талијер, и више, а благајна даје, веле, својима дванаест новчића на талијер. Гдје је то?

Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући. Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи. Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи.

Због тебе сам и дочекао да ми сад образ гори. Док сам био у брдима, међу својима, ти сваки дан: »Хајде да сиђемо у варош.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Фрау Роза се не карта, али разуме карту, и седи поред играча. А господин Тома, одлазећи са партије, могао је купити својима мало шунке и сира, мало колача и чоколаде, и, за себе, по једну две хаване.

Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”. Било је речи и о Миши Богдановићу; али се ту ништа друго није могло него

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са својима?... Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Баш сам будала! — рече љутито себи. — Шта ће ми маске ђавола, попова и којекаквих пробисвета? — Али, да би се са својима у селу нашалио, извади једну и прилепи је себи на лице, унапред се радујући изненађењу које ће својима приредити.

да би се са својима у селу нашалио, извади једну и прилепи је себи на лице, унапред се радујући изненађењу које ће својима приредити. Тако радостан и дође до првих кућа у селу кад га угледа један од суседа и зајаука: — Склањајте децу, људи!

Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав.

А онда, једнога дана, одлучи да смрт и старост сама потражи, да се својима скине с леђа. У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

спасава из турског ропства, него у коњу, у псу и у једном припаднику турске војске, свом некадашњем робу, који је међу својима исто толико усамљен и несрећан, а само је узгред ова песма историја властелинског антагонизма, и то антагонизма

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности