Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Каза му и како је код цара служио, „па сада — вели — идем кући, већ сам се зажелио, а овдје сврнух да се мало одморим и заложим“. — Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то!
Дуго се разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и ти ако си гладан да ми чиниш друштво. — Мањ траву да пасемо! — подсмјену се онај.
Ћипико, Иво - Пауци
—Чула сам, — вели Маша развлачећи — гдје дијете плаче, па нијесам могла жељи одољети да га не видим ... Прави соко! И сврнух с пута да ти то кажем ... —Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се, стави држалицу на страну.