Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наши им војници прилазе као да их претресају. На једној страни почеше да их сврставају. Некима скидају обућу... Позади ровова сакупљају се наши војници и гурају нешто у своје торбе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
извучена нит времена на који су нанизани, они леже пред нашим очима, шаролики и равноправни, попут расутих ђинђува. Сврставају се у једну равнину, сви једнако важни односно неважни, сви једнако живи односно неживи.
Дани радости и боли сврставају се у један ред, не потиру се и не потискују једно друго. Кад престаримо, кад надживимо сами себе, међу њима наступа