Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
όϕρ΄ ευ γινώοχης ημέν θεόν ηδέ και άνδρα: Маглуштину сам ти са очију свукла да добро познадеш и бога и човека.” Ова маглуштина ништа није него сујеверије и криво предрасужденије, кад човек што
Црњански, Милош - Сеобе 2
из Москве, причале су да је, приликом игре театра, један мали кадет у гардероби заспао, и да га је царица, својеручно, свукла и однела у постељу. А што је било луђе, за такве приче – и шапатом – ишло се у тамницу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Те ноћи спустисмо се на реку. На месту испод моста званом Јалија, Андреа је свукла своје лаковане сандале од црне коже, беле доколенице и најзад своју шкотску сукњу.
Жена је попила још једну вотку с ледом, свукла се и легла у постељу. – Зашто не дођеш? — упита га. – Не могу да спавам! — рече он.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена. Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао. Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бацила је вео на лице и правила сулуде покрете трбухом. Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она воли инородним, рода се свог стиди, И, да може, свукла би се, сва јој кожа бриди. Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи Кад поздравља, само зато да кога увреди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слика је сад сасвим друкчија. Младост излази из довршеног периода као змија из кошуље; не треба јој оно што је свукла, иде даље, свежа, нова, лепша, захуктана, смела. Професори остадоше на прагу великих улазних врата, као приковани.