Употреба речи тајанствену у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Шофер, наравно, није знао за тајанствену путницу јер је непрестано био окренут леђима, а кад би случајно наишао ревизор, Лука би кришом додао девојци карту из

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у висину очију и — гле! — све ствари покажу свој прави лик и пофронте се као за параду.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Дезертер... — режи матори, пунећи растресено лулу исто тако истресеним опушцима. Маман тада отвара своју тајанствену, увек закључану фиоку и вади два долара, која нам је за последње две године послао неки њен рођак из Америке (Сан

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

сам у поморачкој обитељи, а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»За ту траву се прича да има неку силну, тајанствену моћ. Кад се хоће да извади њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би

Ћипико, Иво - Пауци

Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ. И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

да се уживим у момент првог животног даха на Земљи, увек ми је изгледало да сам допро до високог зида који опкољава тајанствену башту у коју наука није могла да завири.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом.

При земљи она се ширила стварајући неку врсту укривена улаза у некакву одају, тунел или бог те пита какву тајанствену рупу. Јованче застаде. — Да вирнемо тамо, а? — Чекај, да ти се прихватим за опасач — прошапута Мачак.

— Није дубоко. Ено, види се дно. Нема ни пола метра. Погледај. Зурили су дуго у тајанствену бистру воду без риба, без жаба, без иједне травке.

XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану над вратима своје колибе. Ко ли је то писао, ко ли се то шуљао по њихову логору?

XИВ Кад је школа већ била смјештена у Гају, Јованче и Мачак сјетише се своје давнашње жеље: да испитају и претраже тајанствену пећину. Спремали су се кришом и пажљиво.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности