Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у Сиње Јегејско
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони.
М. Ракић ЦXВИ НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже; Над урвинама тавним орли се с облаком боре. А доле са страшним шумом Вардар се пени, и стиже И пада кроз уске кланце у сиње Јегејско Море.
Какве ме тамо очекују тајне? Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње; Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг -
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сунце је на смирају. Само још на тавним овршцима јелове шуме трепери блиједомодра свјетлост од уздрхталих зрака са западног неба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Какве ме тамо очекују тајне? Има ли краја тумарање то? Тавним се вечност заогрће плаштом, Ал' слаб је разум да га дигне с ње: Погледај напред - не види се ништа, Погледај натраг -
Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи утешне и миле речи, И њима тугу гони Она га у небо диже,
1888. НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли се с облаком боре; А доле, са страшним шумом, Вардар се пени и стиже, И пада, кроз уске кланце, у сиње Јегејско
Век за тавним веком у вечност ће саћи, А разум ће људски по мраку да лута; Одговора неће на питање наћи Ни Истини целој пролаза и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?
радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?