Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Јанку тецијаху сузе до ујакова рукописа, па се осмијехну, и преузе читање спочетка. — Јесте ли задовољни? — запита га најпослије
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ прекиде га ђакон, обративши ријеч њему и њој. Жена не одговори ништа, но се једнако клањаше, а сузе јој тецијаху низ лице. Човјек одговори: „Бих.“ „Е, па добро... лијепо!“ рече ђакон, као на жерави.