Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Двојица ги има. — Е јес'? — Јес', богами ти кажем! 'Едан је хтео да убије момак Витомиров сос пушку, теке му не упали. — Е ви'ш ти сад белаја! — учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село.
Па ти се теке тргнем. Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вама нешто кажем друго, Чудан санак ја сам онда снио, Чудни санак оваки је био: Ја сам стајô крај једног извора, Теке што је забелила зора, Ал' све јасно канô у по дана Када сине луча та сунчана, Дивно место, пуно лепирића, Пуно
ВИИ Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.
онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на твоје, Кишом груне братско око моје, Заш ти зађе данак тако рано, Та теке је, велим, био сванô!
“ Али госпа и на силу Ћаше ћерци и полете: Двапута се гњевна стиште, Двапута је он отиште. 127. Сада теке госпа севну, Подбочи се, јао, брате! Кад опружи језу гњевну: „Па ви мени, ви не дате? Ко сте, шта сте, откуда сте?
Тако чудно, и слатко, и мило Нигде никад Ајкуни не било: Што пре беше, беше ноћ и санак, Сада теке њојзи свану данак; Затрпане оне искре мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. И хтедох ти га рећи, ал' реч ми застаде, с пољупцима се твојим на усти' састаде.
Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли био жив? — Јок, господин потпоручник, лежао је потрбушке, овако... Пипну га ја, а он ладан. Теке наједном чу, како нешто „цука“. Ја загледну боље да се уверим да не забушава, па га довати за телећак...
— каже поднаредник Живојин. — Господин потпоручник, богами, ту је „цукало“. Ја завучем руку, теке нешто тврдо. Извадим... оно сат. Загледа и Александар часовник, и вели да је из неке наше радње.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА МИЛИЈА Тешке пушке, игђе ли икога! Кâ је носиш, Бог-ти-братска, Станко? ВОЈВОДА СТАНКО Теке, брате, што се дерем њоме, ево неко доба не ваља ми. СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ова се пословица у доста случајева може приуподобити, а особито кад ко има какав дугачки посао свршити, пак теке што га почне да га ко упита: у које си доба?, а он одговори оно. Помоз’ бог, зла жено!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му одговори: „Што даш, теке да могу купити за себе и за своју чељад круха.
” Како им ова баба рече, тако бездушнице и учине; даду јој ону траву у води, па теке попи, поче тамо амо бјежати те у пустињу као изван себе.
” Она га познаде, и теке чу његов глас, и она њега загрли, те од велике радости и плача њему на руке испијену. Кад то виђе царев син, извади
” Цар тако и учини, и теке стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за
Отац јој потече и кад је види, опет брже боље за бајалицу, те му она да некакве траве, и теке јој ручне патељке намаза, изникоше руке какве су и биле.
један чудотворни нож, па ц њиме сјутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, који бјеше пошао како му је она писала. Теке се састану, ухвате једно друго за руку док се познаду и једно другом докаже да се љубе, и закуну се да их не ће друго
је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'!
Али теке што га бјеше узјахао, изникоше и краљу крила, а краљ се препаде те сиђе с њега и ухвативши га за фузду поведе га, и мал
снимити с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде.
нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли — види и они запис ђетету на
велику аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре.
каково је ово чудо.“ А он му одговори: „Небој се, ово је све моје посестриме и њезине матере, па и наше, само теке знади да се ми двојица не можемо њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Хитрост му је и лукавство дато само теке да је член достојни на земаљски сајам несмислени; воље му је основ положена на крилима непостојаности; жеља му је
глупост са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести смртне свеколике теке лицем из глибине вире?
Лице смртно на земљи човјека прилично ће бити ангелскоме, само теке једну искру малу вдохнут ћу му небесне љубави у његову земноме плођењу, да му тужну и кукавну судбу коликогод она
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Школске теке и сликовнице дјетета умрлог у спазмусима менингитиса у неком мемљивом заводу деценијама чаме заковане у сандучићима, у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓!
— Ма шта мислите, бони, да је таки зец по пару — двије? — Ама нећемо се цијенкат, теке да тргујемо. Бели се орачи намолише хоџи и он им за велике паре продаде зечину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у двори моје достојање, и кадуна моја верна љуба; ако ли те данаске надстрелим, не тражим ти ни двора ни љубе, теке што ћу тебе обесити, витеза ти освојити Шарца“. А беседи Краљевићу Марко: „Остан' ме се, Турчине проклети!
Још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино: греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве главе!
те ће ме ваљда тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тêг — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија — црквица између Варадина и Карловаца телал — гласник телалити — објавити тенеф
тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тêг — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија — црквица између Варадина и Карловаца телал — гласник телалити — објавити тенеф — узица
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И сад, одовуд напред гозбу вам по реду износити започињем, а ви теке приправни будите ко томе. Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте,
И тетиво је на њему натегнуо, те смртне стреле запео и готове стоје. Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом.
Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се подео. Те рад тебе, човека, бих и ја човек.
Туча, град бије, суша, И пак зимна и кишовита Око жетве времена. То теке мало се саде Указује на нас зло. ПИСМО НА ЛЕДУ Браћи Дрињанима Писмо на леду позадуже траје, Неголи наши срећни и
ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ Душа је моја како земља безводна, Него теке с једним сузами Гасим своју жеђу... Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна
Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се човеча рука из дувара супроћ очију му и с прстом написа му на дувару ове три речи: Мани. Текел. Фарес.
Јуда дотле све мерка и гледа у то се уздајући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао.
Ал’ то су тек једни масали: ветар у собе и у подруме дубоке залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом зашто спред више духању нејма снаге.
Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост
Виде ли колико се зла заподеде с једне теке кривице један човек што згреши и на сав табор смртни страх нападе! Та што је то, о драги господине наш владико?
хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане. Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле.
И сва земља која се испуња од моје благодети сваким благом, то је моје црпало. У мом великом дому нису теке исто златни и сребрни судови, него свакојаких се судова находи, и бакарних, и гвоздених, дрвених и земљаних.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ И истин’ збореше жена! А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле,
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво! Зашто да узнем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...
— Ништо! — одговара љутито Зона и стеже ону алву симитом. — Како ништо?! Теке, истин’, што гу треба да си работи, кад си је чорбаџијска крв!... — А што је па теб’ ти за њума?
— Аха! — кликну тетка Дока. — Такој те искам! И татко ти такав беше! — Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст — зборење за тој ич да нема!... да се не чује ништо...
— „Здраво-живо, Зоне! Што ти раде дома?” — „Здраво су ми дома, сербез си живују, сербез к ноћи лежу, спију, урањују теке у собу ми често нагвирују: Дома ли си, Зоне? ваздан ме питују!...” Више се није могло трпети.
“ — „Леле“, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш!?“ — „Ама, па може да се и удам“, одговара Зона, „теке неје зорт! Има време, нане! Зашто си ја печалим и збирам онол’ке паре? За мираз, нане! Па може и да се удам за никога..
— Ех, кујунџија па да не познава селски девојчики! — дира га Замфир. — Неје ништо лошо... Теке... зборим си... за теб’ неће да ваља!...
Ама има понеки па ће и паре да ! Питујем те, ете, сал тој: тражија ли си? дава — Несам тражија, теке... — У кога си тражија, да ти не дава? Имаше ли га у наш варош так’в човек?... — Како да ти рекнем, хаџијо?...
— снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам! Куд па смем ја тој да напрајим?! — куне се Мане. — Теке сутрадан, пред ручак, и ја си сам чу’ у чаршију, ама викам „сокак-лаф“ си је... Што си неће залудњаци да зборе? — Хе!
се — сломити се сургун — прогонство та — па, и табија — тврђавица табијат — нарав тагај — тада татли — сладак теке — тек тел — злато пенџера — метални суд тепати — тући, бити тесте — туце топрв — тек, први пут трандафил — ружа