Употреба речи тече у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Никад је не могу заборавити. Чича Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу лежи моја тетка, рекао би мртва...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади.

Брашно ђавоље иде брзо у мекиње”, паметно вели талијанска пословица. Ко с неправдом тече, с врагом растече; ко с туђим уздисањем кућу зида, неће му унуци у њојзи живити.

” „Та вода, господару, од тебе к мени тече, како ћу ти ју ја замутити? То није могуће”, одговори ужаснуто јагње. „Ха, ха!

Неко му рече да узме врући сомун, да га натопи крвљу што из ране тече, да га да оном истом псу који га је ујео, и да ће се тако излечити. „Врућ сомун? — одгово|ри ови.

дечицу трудољубивога и неуморенога земљеделца с овим благородним чувствованијем: ових је тело као и моје, у њима кров тече како и у мени, имаду душу словесну подобну мојеј и чувствују, чувствују и зло и добро које им се чини. Благородни!

гробницама находе се балсамирата нерастљена телеса од три хиљаде година; сва миришу, и из неких материја масна тече, зејтину подобна, и прекрасно мирише.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над потоком, зажуборише у мраку, пуни жара.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја кажем да се не могу старати јелом и пивом и прочим, да све за њи̓ и набављам и плаћам, него ја ћу давати докле тече новаца, а други нека исплаћује где што треба.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки могући начин којим до паре долази.

Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки могући начин којим до паре долази.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“. Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана.

Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба. Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба.

СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је тако

И док љубав гори свим жељама њеним, И ноћ тече дуга, мирисава, собна, Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна Лепота, с очима вечно замишљеним.

У музици свега што око вас тече, Сва сте увек пуна само вечитога, А мрете, о срца, срца! И зар стога Има среће за вас, срца?

Глас му тече као свилен нит, полако, Певање је дете учило од виле; Но нико не влада златним ножем тако, У облаку стреља утве

Као твоје ждрело што не зна да скрене, И међе су срца неменљиве, преке: Наша душа има боју наше стене, И наша крв тече куд и наше реке.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други. Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета. Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад шта? Баш онда, кад је нов живот, у једној милој, идеалној верности два бића, започео да тече широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат,

у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и уморан, нервозан и растројен, Јуришић, неспретно и грубо изазва распру, Он тече да зна све, апсолутно све, да се јавно, чак по возовима претреса о њеном провођењу да се све сместа мора још одмах

Африка

Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана. Становници овог села врло су лепе расе али прљави, уплашени и убоги.

Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.

А зато је Сенегал био само једна дивна река која тече по дивноме и стварноме пејзажу, док је још у Судану, и по једноликим и сувим скоро пустињским саванама, кад пређе у

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Виде, каже, долину љупку, зелену, која га Цера сети, а која се зове – каже Хурка – Ондава. Крај пута, тече речица, бистра, као суза. Иде, трезвеним смиренијем, не себе, него своје жене, и детета, ради.

Трифун је, од првог дана у Росији, почео да тече, сјајну, војену, каријеру. Нехотице. Слава Богу! Био је попео себи педесет и три године, на своја леђа, али се тај

Као посребрен, као позлаћен, на сунцу, на месечини, а тече мирно и одлази. Само кад му се приђе, сасвим близу, чује се да хучи и шуми. Шта прича?

Теодосије - ЖИТИЈА

пуну речи анђелске хране, вас, праве слуге богатог Владике и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума

моштију него и из сухога камена и креча где беше на зиду насликан лик светога, јер је и њих Бог устројио да миро тече на веће удивљење, показујући свима колику љубав има ка светима због њихове љубави к њему.

Просеку, а та стена је веома висока — око две стотине сежања и више, а испод ње, као да се прилепила, река велика тече, која се зове Вардар — на тој стени, дрветом поплочавши место, позорницу себи сатвори.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Даље има у поменутој Дервенти Вардаревој (у хатару села Рогачева) Савин камен, око кога Вардар нечујно и потајно тече, и за њега везују приче о Св. Сави. Те историјске успомене су живље у шарским селима (нпр.

Најзнатнија је од ових подвојених котлина Загорје, чијим неравним дном тече Крапина са својим многобројним притокама. Словеначки крајеви. — Даље су на западу и разноврсног су рељефа.

почиње од Бледа и пружа се преко Радовљице и Крања до Љубљане, са правцем северозапад—југоисток као и Сава која њиме тече. У њеном северном делу је Камник на Бистрици, који је потолина.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА МЕСЕЧИНИ Шта је то сад Ко да се месо неко снежно месо На мени хвата Не знам шта је И кроз мене ко да тече срж Нека хладна срж Не знам ни ја Ко да поново све почиње Неким страшнијим почетком Знаш ли шта Умеш ли ти да

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Лепо, примам и то! Примам да је Дунав променио ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Као и сваки човек, и Софра има непријатеља, и начуо да баш ти завидљиви говоре: Софра тече, али има који ће растећи”. Господар Софра, како се кући вратио, опет добро ред заведе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И ето, као да оде за Вуком Исаковичем, као да ће отићи, оставивши њему само тај грозни ток, помешан крвљу, што тече непрекидно, већ две недеље, на његов мозак.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

кази трећег дана после порођаја бабица поведе породиљу до спољних врата и сипа воду испред ње, „да јој млеко тече као вода“.

Жене из Старог колашина где се налази град Јелеч, пију млечну течност која тече са зидина овог града да би имале довољно млека.

Пословице то јасно истичу: „Задруга мед носи“; „Задружна кућа тече имућа: доста помагача, пунани хамбари“.¹⁴ Уколико је једна задруга већа, утолико се она више ценила као јака, честита,

за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише свега више“.

¹⁰ Они указују на то да развој детета не тече глатко, једнолико и праволинијски, већ да постоје посебни ступњеви, као и тешкоће преласка из једног у други ступањ.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Сав мед што га скупља пчела са воћњака, са бехара, са трепавица биља, с ливадских епитрахиља да тече до царских пехара.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Волим Косовску улицу недељом у три. Она извире испод Главне поште, па тече сива и суморна покрај кафане »Косово«, поред једног киоска, заобилазећи паркић Скупштине, протиче крај старог хотела

Матавуљ, Симо - УСКОК

они грозни виногради; — Кад погледаш стрмо испод града, Ал’ узрасла шеница бјелица, А око ње зелена ливада, Кроз њу тече зелена Бојана...“ Крцун му показа колико опсиже Ријечка нахија, гдје почиње Црмничка, гдје су Кучи и Пипери.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

да повлађује жељама: Знао је он и колико је небо далеко од земље, и одакле се може дохватити до мјесеца, и куда тече вода. Све је знао честити старац, и све на свијету било је онако како је души добро.

Он поседује вербалну лакоћу и смисао за игру слика и ритмова, али све је то некако ближе логичном плану, и тече по некој бездушној инерцији: кад би на свету остала само неозбиљност, онда ништа више не би било неозбиљно, а лакоћа и

Све је са свиме у вези, нарочито у игри. У песми о слову Г понављање гласова тече лако и природно, а у свакој речи овај ћирилски знак магијски је присутан, садржајно битан, ликовно уткан: пречага,

Руку на срце, добро сте се ви, децо, снашли у тој проблематици, све ту мање-више иде као подмазано, тече као вода ладна, само је тешко сва та родољубива чувства, те љубавне изјаве Слободи и Републици, мржњу према окупатору,

Милићевић, Вук - Беспуће

Или силази Уни која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које

запјенушени бијес кад удара љутито на препреке и уставе око млинова; кад најури на слапове, пршти, пјени се, скаче, тече лагано опијена, спушта се поново, удара о стијење, зашуми, налијеће и баца се доље наглавце, заједно с његовом мисли

сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.

Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту

Плао коло, тече зној, Де још мало, брате мој! Мало цупни, Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња,

“ Па с' примаче, погледа га Како тече, како с' вије, Међ цветићи како с' крије, Како шапће и жубори: „Пи ме, пи ме“, канда збори.

„Прости, прости!“ кликну, рече, И све брже напред тече. Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже. Ту га снага сва издаде, На колена крај ње паде; Још загрли

21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко.

Још сабље звече, још траје пуцњава, Зелена трава сва је већ крвава; Но залуд тече њима крвца млада, Већ морају се повући назада.

14. Јер овдена свуд улицом Кано река мозак тече, Да га мореш грабит жлицом — Бар му тако млоги рече; Још придаде, да поита До тог места мозговита. 15.

XXИИ Он на трави росу глену, Чини му се: гледа сузе, Глену реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце бије, Као нека тешка тајна Тамо на дну да се крије, Све га јаче мучи, мори, Но сад вода

јарак у гај који прати; У гају сад је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под којима кристално врело тече; Сад већем његов сребрни талас, У коме огледа месец своје лице.

Ох радости пусте за јунака! Пред њим тече из кама водица, Бистра, брате, бистра кâ сузица. Паде јунак, напи се водице, Те још уми своје бело лице.

Сахит-паша, турска поглавица, Ал' Србима љута убојица, — Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пази, пазидер тамо по асфалту, ено крв тече као поточић, то видим први пут у свом вијеку. Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари. И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне

шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред куће тече са високим тополама, младим врбама, брестовима и меком, увек влажном травом.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они пођу за њим без речи. Кад дођу на један велики поток, вода тече, све уји, онда запита анђео најстаријега брата: — Шта би ти да ти је?

Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.

Од педесете до седамдесете, мање тече, али тврђе чува што је дотле стекао; зато паски лаје на сваку опасност коју предвиди, а предвиђа много штошта.

дрво и погледа, кад угледа пред собом једно велико поље и у том пољу једно лијепо бистро врело и још некаку воду што тече пољем. Док утом ето ти некака чојека на коњу, ођевен, брате, да не море љепше бити.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја му кажем да је разум ваш, а он се расрди, па га баци у реку мудрости, која туда близу тече. ДОКТОР: Шта, мој разум у рјеку! Забога, удавиће се, удавиће се! ШАЉИВАЦ: Да видите чуда, неће да потоне.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не масирам вас? Знате, вечерас ми је ноћ од брбљања. Без везе. Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга... Ох, опростите — наш породични израз за вино! Баш се осећам некако луцкасто.

Ту ти је фригидаире, па клопај мајонеза колико те воља, тамо је купатило; из леве славине цури хладно, из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде притиснеш, упали се

Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги! Лажњак прасе, оћу да кажем.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

С мене јутра трипут свићу и освану у небићу. Изван света, изван ура, тече, тече моја Мура. КУПИНОВО То је оно — није ово. Далеко је Купиново. Није девет него осам.

С мене јутра трипут свићу и освану у небићу. Изван света, изван ура, тече, тече моја Мура. КУПИНОВО То је оно — није ово. Далеко је Купиново. Није девет него осам. У сну ли сам или што сам?

- Бруј пчелињи: такуше цвијетом се осуле. (Не бјежите мракуше и вас здјеле чекају.) - Тече пјесма сјетница, кроз тавнину присјетак: играм вепра Путаља око дуда квргавог.

У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?

пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина. Сентандреја, Іріѕ флорентина Тече к небу витка балустрада. Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!

Изнад конака у припјев жалан сведе појнице лелујав појак гипког кондака. Оспе се врлет крсним знацима а миро тече кроз мјесецослов. Маглена руна по врбацима разруни хујем орах богослов.

ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече. (Збожен, крцат стрепњи, са срца круним молитвицу крхку.

За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују.

словом се крсте дрхтаве власи, врбовог шибља иконостаси. Проспе се књигом светлост с Јордана, па тече писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона

ВИИ Шта сунча више Ужарена тачка? Пометња тече - цветају јој булке: по Тикви бунца кỳкурек маслачка, кукỳта свира с буникине букве те тресем воћку, што под родом

Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.

У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе купињаци: веселу кратком крунисани зраци. Не тече млеко пољем доброчинства, већ вајно веје пепео славуја синоним певом ишчезлог крагуја.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Знали су узрок његова гњева, кад страшну пјесму освете пјева из тешке буре хук. Док вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је

“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план. ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке.

Од јурњаве и гунгуле врашке окренуће вода унатрашке. О Врбасу, вјечитом скитачу, иде прича по читавој Босни: тече вода, разиграна, хучна и котрља пијесак златоносни. Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

”, а ми да станемо у фронт и да трепћемо. (Од ових Трифунових речи па до свршетка сцене, дијалог тече врло нагло и живо, упада се у реч, говори се једновремено, прекидају се говори, пење се тон и настаје све јаче

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На предњег возара свом тежином пао један коњ, и возару из уста тече млаз крви. Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је одскочио у страну.

Очи су му полуотворене и стакласте, а на слепоочници грозна рупа, из које тече танак млаз крви. — Тја... дечко! — проговори командир, као да је хтео рећи: шта је ово дете скривило...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац? — Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих

свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнув се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега. А за писара, како оно...

Задахну га дим од барута... А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... — Братићу!... Браћо!... Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

брашно) Таламбас - врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора текелија - вода која тече, жива вода терзија - кројач који шије одела од чохе терзијан - трзало за тамбуру којим се удара по жицама товар -

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Сасвим сам ја трезан! Трезан ко звезда! ГИНА: Видим! БЛАГОЈЕ: Може крај мене да тече океан ракије! Нећу је више ни помирисати! ГИНА: Знам како нећеш! БЛАГОЈЕ: Никада више!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Растужи ли нас какав бледи лик, што га изгубисмо једно вече, знамо да, негде, неки поток, место њега, румено тече! По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна

И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече. А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила тврда, видим мост што води, над видиком, у тешку таму

Ништа не може да се задржи. И ја, куд све нисам ишао. А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор.

Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир. Преда мном тече и стоји залив, тежак и мутан, сасвим као наш Дунав, мокри и модри, троми пуж мога завичаја, што пузи, са старим градом

Све су љубави у вези. Стојим прав, и видим море и ону далеку пругу што тече око видика и где је свему крај. Доле, испод бедема, чека ме један смешни, жути, зарђали трамвај.

Небројене куле светиље, ближе и даље, трепере целу ноћ и, скоро, цео дан. А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор.

Прелазим руком по челу, и лежем на стену, из које тече нешто румено, као крв. Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у

Кроз завесе видим речицу брзицу, која тече кроз град. Над њом пада увело лишће, које, овде, још свуда жути, а преко ње прелазе небројени, гвоздени мостићи.

То је краљ Гралон. Он гледа са триста стопа висине речицу, како тече, на коњу коме дрхте сапи, над провалијом, али који се никад више пропињати неће.

А узима ме у свој фијакер и зове ме „профо“. Под мојим хотелским прозорима тече Неретва и ја је слушам и ноћу. Шум воде, која протиче по камену, у месечини, најлепши је шум на свету.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас,

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак.

Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

КРАЈ СВЕТА 302 ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ 303 ШТА ЈЕ ЖИВОТ 304 ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ 305 ЖАГУБИЦА 307 МОЈ НОС 309 ПРЕД ЗОРУ 311 У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА 312 РАДОСТ ПУТОВАЊА 313 ЛЕТОВАЊЕ 315 НЕПОДУДАРНОСТ 317 КАМИЛЕ И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И

Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече... Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с

Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече... Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало с ногу.

Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село.

СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је тихо, увек је вече.

Далеко, иза три планине У високој трави птице се гнезде И светлост тече кроз славине У земљи топлој од давнине Чији су гранични стубови — звезде.

Кад је јануар и кад је зима, Тишине тамо много има; У главној улици, у кротко вече, Можеш гледати како све тече: Два милицајца, као два брата, Шеткају, и ноћ се полако хвата.

У ваздуху, као у тамној бари, Сазревале су душе и ствари. У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА У брдима тече река. У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека.

У ваздуху, као у тамној бари, Сазревале су душе и ствари. У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА У брдима тече река. У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она се јавља као огранак северне екваторијалне струје, чији један део тече поред Малих Антила (америчка струја), а други део улази у Караибско Море и продужује даље ка Мексиканском Заливу.

Ушавши у Атлантски Океан, струја, која се упоређује са реком топле воде што тече између двеју обала састављених од хладне воде, тече паралелно обали Флориде, па нешто северније од Рта Хатераса почне

Атлантски Океан, струја, која се упоређује са реком топле воде што тече између двеју обала састављених од хладне воде, тече паралелно обали Флориде, па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на северо-исток, ка Енглеској и

Постоји и велики број слабијих њених огранака, као што је, на пример, онај што савија Бискајски Залив, или онај што тече између Шкотске и Ирске, или онај што обилази Исланд у правцу кретања казаљке на сату и т. д.

могле исушити, Банска управа у Скопљу донела је одлуку да се сви ти даљани поруше и да се ту Дрим пропусти да слободно тече. Али је у исти мах одлучено и да се подигне нов и модеран даљан испод Таш-Моруништа.

Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином. Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког времена су довршени радови на новоме даљану,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан.

А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

НАСЛЕЂЕ Ја осећам данас да у мени тече Крв предака мојих, јуначких и грубих, И разумем добро, у то мутно вече, Зашто бојне игре у детињству љубих.

И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— (тј. да се тако слажемо). Добар ми дошао, и с анђелом дошао! Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца! Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли!

— Не ортачи се с оним с којим ћеш се гологлав хесапити. — Задружна кућа тече имућа. — Ортачкој кобили ребра се броје. — Боље самост него ли зла дружба. — Друзи ме чују, а ја се знам.

— Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152. Црно цријево из неба виси. 153.

” Они пођу за њим без речи. Кад дођу на један велики поток, вода тече, све уји, онда запита анђео најстаријега брата: „Шта би ти да ти је?

” Кад анђео сиђе на земљу, опет се претвори у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: „Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.

6. ВИЛИНА ГОРА. Имао некакав богати човјек јединка сина, па отхранивши га до оружја пошље га по свијету да тече, али не тече да аспри стече него да стече памети, и да види идући по свијету како се трудно живи и како се ваља мучити

Имао некакав богати човјек јединка сина, па отхранивши га до оружја пошље га по свијету да тече, али не тече да аспри стече него да стече памети, и да види идући по свијету како се трудно живи и како се ваља мучити да се овога

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

МАНОЈЛО: Све ми се зацрнело пред очима! ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија! Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв њезина која у мени тече, почне с већим устремљењем тећи, срце ми се смуштава, саме сузе теку.

Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога вкуса риба. За варење ту нећеду да знаду, нити за чорбу маре.

Но, како све овога света тече и пролази, тако и њима дође време, те прођу. Али и[х] ја не жалим за две причине. Прво, што и до данас, спомињући их,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда води пут, откуда тече ријека итд. Кога год сретну, свак поздравља фратра и свак пита Стипана гдје је био дујо и чији је клапчић.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице

А ја, његов унук, ујутру путујем у Париз, мисли, слап месечине слива му се на главу и река не престаје да тече. „Моји унуци по мом имену треба презиме да носе“, рекао је. Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења.

У чаши на прозору неколико цветова. Маслачак! Онда кад се вратио... Отров тече њим, свуда, као крв. ...Стајала је нема, слеђена белином кошуље, збуњеношћу што га први пут боса с пута дочекује, са

После петнаест година први пут поново долази у манастир. Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко. Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око

Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње. Свирка бриди њеним костима, одваљеним, расутим по влажној и тврдој постели, костима што се

му, и себи, да што дуже траје, она жели да Ђорђе дође са секиром, нека их сада исече, само нека што дуже траје то што тече њеним ногама, крстима, жилама, кичмом и распрскава се у утроби. Мрак.

И кад је, обесвешћен од жалости и заноса што чује да плаче то мушко у коме мора да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

С рекама нема изненађења, нема брига. Не рађају се често будале као она што је хтела да тече испод земље. Мајка свих река осмехну се тек рођеној кћери и подиже палицу ка западу, кад мала тврдоглавица рече: —

— Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба, очаравају је облаци и звезде.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде, брег нам се рони.

А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.

Подне. Ти би воде. Ко ће ти је дати? Ту крај твојих ногу жуборећи тече. Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан.

„Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура! Ја бих да Вашу наклоност присвојим!

Мислиш ли да ћеш, постав господаром Стање и Сила (варке!), Живот тлачен „Препородити, учинив да тече Лишен сваког атрибута бона, Вечит, заносан, к'о летње вече Капања златна и бескрајна тона?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

По средини пољах опширнијех тече р'јека воде бесмртија; њој су струје ка прозрачне луче, ток је њезин бесмртна идеја, ње брегови од чиста рубина.

мученија неба отпадниках, а за њиме Флегетон и Менте са љутошћу ада неситога; међу двије противне стихије тамо тече тајни поток Лете, на њем страже кћери Горгонове да прегнусни неба одметници од струје му пријатне не вкусе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Почео сам своје путешествије у шумовитој долини која се зове Темпе и кроз коју бујни Пенејос тече између Осе и Олимпа ка Јегејском Мору.

„На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао. Седећи на обали вечног Нила који тече поред Мемфиса, моје жеље вукле су ме даље.

„Тако нешто“. У таквим враголастим зађевицама, но које се увек завршавају комплиментима, тече разговор даље док ме Лаплас не запита о мојим научним радовима који му, како каже, нису познати, вероватно, због тога

сам замишљао, магнетско поље, створено примарном струјом, мењати у простору, ако померам калем кроз који та струја тече, тј. ако га приближујем другом калему, или га од њега удаљавам.

се да, догод примичем примарно коло, везано са галванском батеријом, оном секундарном колу, везаним са галванометром, тече кроз то друго коло нова електрична струја.

Иста таква струја, но противног правца, тече и онда кад примарно коло одмичем”. „Ухватили сте зекана за уши!“ Фарадеј се смеши и наставља: „Још већи ефекат се

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Он се, веселник, увек први буди. И са грана жалосно капље, а са кровова тече прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре који се већ беласају.

Ми их кидамо рукама, које се рањаве и не обазиремо се на крв што нам тече из дубоких огреботина. Идући ослушкујемо. Свиће, и ми бацамо поглед на лица својих најближих другова, која од синоћ

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кроза ме би прострујао хучнији ритам: слутња да негдје ван нашег ускога круга постоји други један простор и тече друго једно вријеме. Тамо се — вај, без мене! — догађају велебна свијетла збивања!

Измијениле су се улоге, али борба, изгледа, није завршена. Партија тече даље. Обична прича о смјени на власти, с неминовним конспирацијама и инсурекцијама свргнутих!

) А живот јој одбројано тече од часа кад увртимо у главу да нешто постигнемо па до часа кад наступи успјех. Или само до часа кад се помоли први

Говорим из искуства. И могу ти тачно предсказати како прича даље тече. Послије дуљег или краћег времена ошамућености, младић креће напријед.

На огледалу локава провјеравао сам густоћу капљица: нема ту промјене! Лијева слијепо, за свој рачун, онако као што тече вријеме: ако се у њему нешто догоди — добро; ако се не догоди — свеједно, оно и без тога тече!

рачун, онако као што тече вријеме: ако се у њему нешто догоди — добро; ако се не догоди — свеједно, оно и без тога тече! Просто као да смо заборавили угасити лампу на ходнику, па одшврљали на четрдесетодневно крстарење!... Медитераном!...

А таква стилска подударност, за нужду, зна да замијени кривицу. Јер живот, ма колико нам се каткад чинило да тече стихијски ваљајући догађаје без реда и сувислости, ријетко кад почиња стилске погрешке.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички. Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И овако ћу све дават за шамаре паре док их гођ тече, кад нисам на њима био задовољан него сам од дервиша и огледало поискао.

Од педесете до седамдесете мање тече, али тврђе чува оно што је дотле стекао; зато паски лаје на сваку опасност коју предвиди, а предвиђа много штошта.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље. И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.

И не знадох да ми крв струји и тече, И да беже звезде из мојих очију, Да се ствара небо и свод овај сада И простор, трајање за ред ствари свију, И да

ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.

ИДИЛА Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух

ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана. К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече.

За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље.

Видех како народ ствара ново време, Како Вардар данас кроз Србију тече, Како над Охридом пада српско вече, Како нам погледи преко мора стреме, Како наша уста сад од среће неме.

Док с ножем на пушци лете сви војници, Грмљава ваздухом док к'о река тече, Коју каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново

ИИИ Уживања трају док крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да привуче, заведе, очара, И пелену скрије

” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост!

И утеших се што сам стек'о мира Ма да крв црна из народа тече, Ма да гробови бивају све већи. И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу једном лећи Са њеним писмом к'о са

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али би, опет, погрешно било помислити да је ствар само у нелогичном мишљењу. Мишљење овде тече, под невидљивом а осетном присилом, из самог развоја нове српске књижевности као саставног дела нове српске културе.

Поток тад више не тече, већ пузи као црв, и то с ниже тачке навише, а и ја макар за тренутак губим свест над бескрајном дубином плавила која

На почетку песник паралелно даје прелепу слику орахове дворане, која у огледалском одсликавању тече као река, и отицање песама кроз сопствену душу у поља далека.

Тако се, рецимо, стих „Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече!“ из „Путника“, познат по томе што је збуњивао савременике56, једноставно наставља, развија у шестој строфи „Вука

а и саме су језичке јединице постале покретне, јер између сталнога изрицања и порицања ништа више није дато, него тече и протиче.

стално и вечно везује за благе, меке и добре линије високих Дечана, испод којих изменљив живот не престаје да тече.

Данашња семантички коректна синтагма време тече има иза себе једно давно кршење забране, односно један тзв. мртав језички троп и самим тим једну меморисану језичку

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто турско”.

Као и у приповеци Стари дани, у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни

Али док у Старим данима приповедач Миле ретроспективно гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово

изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.

своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног

Осим тога, као почетни тренутак узима се предускршњи дан, и онда приповедање изједно тече проспективно. Занимљиво је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто блажу

Ето тако се и десило да у Нечистој крви, кад гледамо у крупним сегментима, приповедање изједно тече сукцесивно и у ауторово име, и не може се уочити много шта од онога што смо у првим верзијама могли да подвргнемо

34 Приповедање даље тече углавном једнолико. Али има још једна, при томе заиста ситна појединост, која свеједно завређује пажњу.

он пише несигурном и често невештом синтаксом у часу кад њена модернизација, и канонизација, у београдскоме стилу тече у пуноме јеку.

Јер оно пре најаве удаје - пре В главе, са већ познатом нам реченицом „Било је то пред Ускрс” - знатно брже тече. Али се приповедно време у Нечистој крви - које досад нико није пажљивије испитивао - почиње убрзавати и одмах после

Тако с краја на крај Сеоба тече понека мутна, устајала река, а то читаоца стално враћа на сен (и коб) Дафинину. У трећој глави, да наведемо пример,

Добрим делом одатле проистиче још једна доста важна особина романа: у њему приповедање једнолико тече из призора у призор, и идући од једног до другог лика, што оставља утисак као да се стално крећемо на истој равни.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара: тикатак! Поток тече даље, даље..

Поток тече даље, даље.. Шта је њему завичај Њега море к себи зове, Мио му је позив тај. А под кровом наше среће Беше момче,

Мириснији ваздух кроз зелено грање Кô да вам се нуди сам на уздисање. Видите л’ да поток данас друкче тече, Да је друкча трава, да је друкче цвеће? Видите ли тице како друкче лете Кô да с’ мирис цвећа сам у венац плете.

Само каткад тек пробију Грки уздисаји. ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело. Једне су нам крајње наде, Једне су нам жеље битне.

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо турске хајке; Сећајмо се усред боја Да смо синци једне мајке.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док ти је отац био жив? Он друго није знао него да тече, да седи код куће, као баба, не марећи ни шта је то пукет, ни шта је кокет.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

народе у непрегледној умној тами, те тиме праве од људи зверове; проклетство свима силницима, рад чије славе и моћи тече драгоцена људска крв по бојним пољанама; проклетство убилачким ратовима који се воде да се покоре или одрже у

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане... Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу.

Сад на све то спустила се тама; Сад на све то спустила се туга; Моја суза или тече сама, Или једва нађе плачидруга. Спомену вам одужит’ се хтети, То је тлапња слепилом голема...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку... Црна река. Она, знаш, тече право на север, па онда скреће десно, на исток. Наишао сам сада на њен источни крак. А-ха!

Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли? — Влајко сави кажипрст леве руке. — Она на томе месту прави оштру кривину.

Да би ублажио овај разговор, запитао сам за једно село које се налазило испред нас. — Скочивир... Ту, поред села, тече Црна река. Изазивам у своме сећању то име и сећам се приче потпоручника Влајка.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од љубови серца громко јече! У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада!

Ми друг друга магновења старамо се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека.

ваља оставити, крајње серпске неве, Бодре пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од Бјелграда до богатих Радоне висина.

Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што?

“ Противници ти тако говоре. ЈЕЛИСАВЕТА: Проклета земља У којој човек тече душмана, А није најпре срећно стекао Пријатеља ил’ љубавника... КАП. ЂУРАШКО: Светлости!

(Катуновић пада рањен.) КАТУНОВИЋ: Проклет дабогда!... Ребра прожеже!... Ал’ нека тече крв!... Камен ће љут, Тај тврди камен земље очине, Снагом ће својом крепко росити.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Уморно је сунце стварања и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа. Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће.

Гледаш дуго, дуго. Зора тече током. Али твоје очи, негда смело холе Видео сам тада како ћутке моле. Свуд тихо. Смркова шуштала је шума.

Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас! Из гробља се зачу Из сваког срца већа песма тече Но што је могло гудало да рече, Јер људи ћуте кад векови плачу.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Рашчишћен је терен за спонтан, неусиљен развој књижевног језика. Од тада тај развој тече у правој линији, простим ширењем поља изражајних могућности, без модификација или напуштања онога што се већ налази у

Затим је његова проза постајала све медитативнијом. У изврсном роману Прољећа Ивана Галеба (1957) приповедање већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме,

Његово најзначајније дело је, међутим, импресивни Певач И-ИИ (1980). Приповедање у роману тече паралелно у садашњости и српској културној прошлости, од краја 18. в. па даље.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Зато само, као прибирајући снаге да уђе у кућу, остаје до чесме да стоји, одупире се о дирек, слуша како вода тече, пада.

Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом. Чуо жубор воде што тече олуком чаршије. Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто оцеди сир, баци бусен и венац у реку говорећи: »Као што ова вода тече, тако нам текло и млеко у овој години« (СЕЗ, 83, 1971, 189).

Ћипико, Иво - Пауци

И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се преко газа пређе. Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће.

онога дана пијанији но игда, као вели човјек: бадава је мучити се, бездану јаму нико не затрпа, па бар да се пије док тече! ... А два сина му пођоше опет у свијет: веле да су се укрцали за Америку...

Дође на своју ливаду и гледа како низ јаругу тече вода. Млинар га видје како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао.

Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи. Све онако у трку, веселе се и кликују. — Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

да киселе квргаве ноге и да причају досадне догодовштине из минулих лета, тромо и дремљиво као вода што крај њих тече према разјапљеном гротлу бадња.

Димитријево чело се мало набрало. Завртео је главом као да не верује да то из здепастог Доротејевог плашила тече ракија. Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо.

лепшег цвркута и помамније сласти него слушати своје срце како панично тамбара, шумор своје крви у ушима која жудно тече па онда шта буде нека буде.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Нит поток тече туда, нит славуј песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и

стиже, Мрачан, јесењи дан је то, Јато се врана с криком диже У опустели, тихи дô А суро небо сузе лије, Досадно, мирно тече дан... Остајте збогом, тешко ми је: Младост и живот сан је, сан! 1886. (СИВО, СУМОРНО НЕБО...

И сада се живо сећам на тихотно једно вече: Ти почиваш на мом крилу, а ниже нас Гангес тече. Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова Хималаје.

млада: У једноликоме шуму широких палмових грана Он је слушао поздрав младости и цветних страна, Где плави Еуфрат тече. И тако, у ноћи касне, Он песме певаше ове, уз удар сантуре гласне.

Ту источник хладном струјом тече, И ружица сладосно мирише, И пурпуром украшено вече Благим миром и топлином дише. дише.

1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет, Ал'

се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.

“ 2. У равницама плодним, где Гангес весело тече, И мирта сладосно шуми у чудно звездано вече, Диже се Бенара гордо.

И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред

сам први пут путовао туда, Било је мутно новембарско вече; Пустошна јесен овладала свуда, А Дрина шуми, пени се и тече, И преврће се у кориту своме, Кô тешки болник...

Ту дивље цветају руже и бистра речица тече, И песма славујска звони у ведро звездано вече. Пастири дањују лети и састају се оде: Седну, подвију ноге и онда

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

државно благо, опустео: пелопонески рат и македонска најезда добро су га испразнили, али се жртвеници још пуше и живот тече својим током. Иако је пала ноћ, има овде још доста побожног света.

Близу тог места, поред села Бело Брдо, тече један од рукаваца реке драве, зван Стара Драва; у њој се Миланко удавио.

Окренимо се зато ка истоку. Ту је изглед много слободнији, јер на тој страни тече широки Дунав, а она друга његова обала је ниска и равна.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И она у њену цркву, ја у моју џамију. Ох, а иста река тече, у коју се купасмо и брчкасмо, исто трепере и шуморе тополе под којима смо се одмарали.

Од свега само што на старој чешми тече вода и до ње види се како се скоро засађена и негована младица јабука, са својим правим прућем и сочним лишћем, свеже

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Млади пушкар је био надалеко чувени делија. Ловац, јахач, певач, тврдоглав и охол, прзница, шалџија, сила да ради и тече, сила да зачас направи калабалук.

Учио сам да у њој има много масне и укусне рибе. Али ја овде не пишем задатак о рибама, него како вода тече, и има ли лепе таласе, и да ли се чује да шуми.” — То је био задатак другошколца гимназисте.

Остане на живу послу само време. Не оно време што тамо на Балкану тече, хуји, носи, него време које се припије на једном месту, и само једе, једе.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено

сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом

белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде веренице И летимо заједно

твојих лица Не бојиш се никога До родитеља громовника ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим жилама тече Крв белога града Њему за љубав устани на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Као набујала река тече живот широким стазама; тече и руши препоне, разрива обале, крха бране, плави долине и односи собом све, све што нађе,

Као набујала река тече живот широким стазама; тече и руши препоне, разрива обале, крха бране, плави долине и односи собом све, све што нађе, све што збере.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа. Неко говори да је разорна ударила у ивицу заклона и убила телефонисту, а поднареднику разнела ногу.

А Немци непрестано Туку из аероплана митраљезима стоку из запреге у клисури. Коморџије се разбегле. Лево тече бујна река, десно се дигла планина. Колона као да се скаменила... Немци то виде, па надиру све жешће.

Наша животна способност могла би се поредити са неким филтром који пропушта извесне растворе. У почетку течност тече у млазевима, онда убрзаним капима, док најзад не престане.

— Дакле, овако — он зажмири. — Замислите Црну реку... Она тече право на север — он опружи руку. ж— Онда готово под правим углом скреће на исток руком скрену надесно.

— Хтедосмо ту да помремо од жеђи. На целој планини само један изворчић, из којег тече млаз танак као игла. Замало да изгинемо око њега.

кајмакчалански масив, на његовој левој страни, и одатле се силази наниже, све до Црне реке, у онај њен крак, који тече на север. Све ово укупно сачињава кајмакчалански масив, у ширем смислу.

— Да. Планински масив је у облику крста. Из доњег левог угла извире тај Кајмакчалански поток. Он тече средином масива, који се налази у том углу... — Сад ми је донекле јасно — вели поручник Мишић.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

стоји, Љуби га моја душа и до зла бога сам узбуђен; Прелазе товари, ждребац упрегнуту кобилу доји, Река под мостом тече, под ребром младост смирена: Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.

богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно.

Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.

највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече! Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице! — зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида.

На прелазу, старица застаде. Очигледно је требало да пређе на другу страну, а река људи и возила није престајала да тече. Лепотица јој приђе, узе је за руку и преведе преко улице, као да је по уском брвну преко набујале реке преводи.

Травке би за коленце израсле да је виде, па је чак и река гледајући је заборављала да тече и задивљено жмиркала у врбаку. Приче о лепоти Златокосе шириле су се земљом као пожар.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми врховима својим. Гдје си?

Из њих кад прочита сву повест човека, Радошћу ће сјати, И тамо где тече рајска златна река Места ће ми дати... 1918.

златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на рубу крила отплови лептир бео...

Ноћ је свијетла, мека и плава; Мирише земља, мирише трава. Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело.

У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му

'' Ја не могу устат, драга, Крв из главе тече моје; Кад ми тебе украдоше, Сâм сам зрном пробио је. ''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје...

још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака, — кад гођ хоћеш, да је тазе једеш.

још они грозни виногради; кад погледаш стрмо испод града, ал' узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“.

последњи стих ове песме Вук је написао следећу примедбу: „Кажу да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене које немају млијека, или их сисе боле, носе оно те пију у

племена у турској војсци (можда: монголски) Маоча — село у Босни марва — благо Марица — извире испод планине Рила, тече кроз јужну Бугарску и улива се у Егејско море мартолози — помоћни хришћански одреди у турској војсци маскара —

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Лудом Индијанцу УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми рече У Штипу мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

XИX Весело тече живот у шумском логору. Најраније, читав сат прије осталих, стигне Лазар Мачак и пренесе у пећину понешто од

— А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак. — Видиш, то си се добро досјетио! — скоро ускликну Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Боже, који шиљеш слово своје земљи, пошљи у моја земљана уста слово да у кротости тече слово твоје у уши слушатељима мојим.

Она пролази тамо на Истоку преко евилатске земље. А друга Гион, што тече преко арапске земље; преко ње је пут тамо к Персиди.

Освестно срдце назире време к беседи. Небојшу пси уједају. Није сваком царевина. С муком и с тугом благо се тече. Бољи је жив пас неголи мртав лав. Правицу не ваља крити. Прознај себе самога.

Од добра отпали, а на зло пристали. Вода голема својим путем једнако си тече — ко ли неће сагнути се да се напије, може и жедан поред ње проћи.