Милићевић, Вук - Беспуће
и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.
с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од бијеле чоје с гајтанима. Облаци се размицали и цијепали.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бригада је остала сама самцита у читавом томе разбијеном шумовитом крају, испресијецаном путевима, тијесним долинама потока и брдским склоповима, који се према сјеверу топе у равницу, пуну шљивика и густих живица.
Ћипико, Иво - Приповетке
А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их негдје из бусије нападне и у трену ока смлати или убије.
Мрак се спустио, и наријетко ужежени фењери жмире када је она узела сић да пође на воду. По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике.
Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па нагло заплови тијесним затоном. На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у простор и прегара се.
Девојка, гледајући их, сјети се свога града и крчмара у његовим тијесним улицама, из којих се чула дивља пјесма пијаница, а у које је она с неким страхом гледала кад би пошла по воду на врело.
Ћипико, Иво - Пауци
пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку. ...На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата.