Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер од твог отрова мој сан беше јачи: Твој сам појас ткао од сунчаних млаза, И ти си светлила; јер свему куд зрачи Моје сунце дадне сијање екстаза.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шум печалан, тихожалка: била звезда врх орања, био ветар - свилу ткао. Зрело сунце метохијско по васцелом греје крају. (Изгрејао Христос с фреске.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке. Како су беле и ледене биле крошње дрвећа!