Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу молимо А шта ти радиш Тодоре Тешем даске укопнице КЛЕТВЕ 1. Ветар ти по земљи погасио све, све осим свеће на гробу!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа! Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Клањам ти се, посмртно, Димитријевићу Хаџи- Тодоре, Теби, који си живео без пензије, без звања и без одоре, У време срамоте, и ћутње, и општега назатка Чувао си говор
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не толико што је подражаван од Тодоре и Софке, него више услед ракије, а и што се није пео него силазио, кретао се брже и лакше. Сиђе готово сам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
12 Питао Турчин рају: — Како ти бијаше, Влаше, оно име? — зову ме „Тодоре“, јер ми је сваки дан то горе. 13 Питали рају: — Како си?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
нова, газда-Маркова породица, која је такође трочлана (отац Марко, мајка Стана и син Томча наспрам оца Мите, мајке Тодоре и ћерке Софке) и такође има једног слугу, Арсу, као што ефенди-Митина има слушкињу, Магду.
Отуда су и односи између ћерке и мајке Тодоре доста сложени: присни су и топли, али има у њима и нешто од опрезне љубопитљивости, неверице, а и прикривања.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка није сазнала за пријатну сцену том приликом. — Добро да ме разумеш, Тодоре. И ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја
Ништа мени, Тодоре, доброто моја, није код тебе необично... Оно, ако баш 'оћеш да будем искрена, ево шта ми је необично.
Он се брани како уме. Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа.
Некада и изненади жену. Та ти ваља, Тодоре! — обрадује се госпа Нола. Некада се сплете и празнослови. — То ти је, Тодоре, кора без ора. Не ваља ништа. Остави се тога.
Ништа! Ни сад, ни после. Добро ће бити ако сачувамо што имамо. Јер је тешко сачувати, мој Тодоре, да ти ја, млађа од тебе, кажем.
Оца мог данас негује твоја салашарка и твоја форинта; ја стигох у земљу у којој хумка ни камичка нема... веруј ми, Тодоре, долазило ми је да с памети сиђем... Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке... Видиш ли ти тај рачун!
Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке... Видиш ли ти тај рачун! Живот, мој Тодоре, прождире као гробље. Нико није крив, а имања нема, породице нема, што је било доста, постало мало и јад и срамота...
Јȁ... Ништа нећемо куповати, Тодоре; а ако умеднемо сачувати, нећемо бити сироти ми, ни ико наш, па ни Јулица. Веруј мени, која сам ти из теготиње дошла,
До госпа Нолине удадбе, два дућана беху свега једна велика радња с вином. — Је ли, Тодоре, да ти нећеш да у твојој кући поваздан грме бурад с пићем, и купе се пијандуре?
Шта ћу рећи? Шлајферов син, црквењаков син, фрајлин син, Паулин син, Јуличин син... Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију!
Лепо друштво, мој Тодоре, уведох ја на твоју сермију! Али добро чиним људма, Тодоре, и то ваља за твоју душу, и ко зна још за чије душе, јер су на великим имањима увек и велики греси, говорила је моја
Стрижемо она жита сваке године, и не питамо како је „добротворима и добротворкама”... Тако и међ људма... Тодоре мој, Шваба ће у Немачку, а ја и ти ћемо на православно гробље... Па шта? Тако је и право, и тако увек бива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по
Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: в
Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана. Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу
Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара
А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку. Кад то виђе Тодоре везире, он извади од злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини
Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре
Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?
А на оној на равној Ресави, онђе бјеше војвода Стеване. На Сталаћу, на високој кули, онђе бјеше војвода Тодоре. На Крушевцу, граду бијеломе, онђе бјеше славни кнез Лазаре а са сином Високим Стеваном.
зечки поиграва, господара пјеном пребацује, оно ти је од курве копиле, оно ти је цури ђувегија, а на име од Задра Тодоре; три године био у Млецима, па оковô себе и дората, не море га сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура.
Напр’јед прође од Задра Тодоре, пред сватов’ма уђе у отоку и за њиме кићени сватови. Нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Шарац-Махмут-агу и код
бога прифатио, ал’ му Тале прифатити неће, већ он скочи на ноге лагане, па овако говори Тодору: „Курво једна, од Задра Тодоре, стани мало да јегленишемо! Ти чију ћеш одвести ђевојку на срамоту свим крајишницима?
Ондар Стојан иза гласа виче по имену од Задра Тодора: „Ђе си, побро, од Задра Тодоре? Какве тебе савладаше виле данас, брате, у морској отоци, и твојијех девет Томковића?