Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пажљиво изучавање народног, традицијског схватања детета и његовог одрастања вишеструко је значајно. Будућност једног народа, опстанак и развој његове културе
схема и догми о детету и његовом развоју, у децентрацији која подразумева способност напуштања сопственог (традицијског или научног) схватања детињства као апсолутног и проширивање сазнајног хоризонта друкчијим становиштима — у томе
5.0. Савременим родитељима нису подједнако прихватљиви сви обичаји и веровања из традицијског комплекса који се односи на подизање деце. 6.0.
Битан део традицијског, патријархалног односа према деци јесте већа пожељност мушког детета. Овај став је, према очекивању, знатно израженији
, Српски народни обичаји из среза Бољевачког, СЕЗ, XИВ, Београд 1909, с. 312. ¹⁰ Рихтман-Аугуштин, Дуња, Структура традицијског мишљења, Школска књига, Загреб 1984, ѕ. 183. ¹¹ Рихтман-Аугуштин, Дуња, иѕто, с. 185. ¹² Нушић, Б.
Речник књижевних термина, Нолит—Институт за књижевност, Београд 1986. Рихтман—Аугуштин, Дуња, Структура традицијског мишљења, Школска књига, Загреб 1984. Рисман, Д., Усамљена гомила, Нолит, Београд 1965. Романска, Ц.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
* У тематској сродности са насловним написом, испредњачили су радови што осветљавају питања нашег најдубљег традицијског упоришта и места традиције у данашњој књижевности и књижевности уопште.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У финој симбиози традицијског и хришћанског појављује се орао - хомеровска птица гласник, "у којој је највећа снага", као преносилац поруке.