Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба. Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...
Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш
Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима. Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.
Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа. Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.
15. ДВА ОЦА Милош се био страшно поплашио. Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира. Ишао је као луд. У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву. Он је њу испод рођеног крова отерао.
Стадоше као укопани... Станко се прибра. Као да му неко шану шта треба да ради... И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: — За ножеве!... И оживе жбуње.
Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попупише празна места. Тобџија беше опет топ напунио.
А волим ведрину!... Станко, волиш ли ти ведрину? — Тако је, Заврзане! Ти имаш право! Сваког тренутка се могу очи склопити. Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене! Браћо!... Веселимо се! — рече Станко, раздраган.
неки капетан. А већ су се спремали да беже натраг... Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!... Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И зар стога Има среће за вас, срца? једно рече: „Бескрајне су наше среће небројене, На тој међи измеђ вечног и тренутка: Јер, ма смрт и била у дну нашег кутка — Свет је само оно које у нас стане.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам да представе себи како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то се и не може описати, то вреди доживети и осетити, и после га се довека сећати. Мило обома, и њему и њој.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
диспозицијама Главних Станова и високих команданата, наставила се преко целог дана са жестином која ни једног тренутка није била малаксала.
Све, баш све што се од оног тренутка десило. И оно злочиначко закопавање карабина, то срамно уклањање трага кривице, па још срамније скакутање на једној
Чим пријаве посету он се с места најежи као од бола, који је баш тог тренутка наступио, гледа у врата и очекује. А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку.
Од овога тренутка све оне бедне лажи, којима. се од доласка овамо, хранио Христић, ишчезоше наједанпут као дим. Дотле, и ако су се
И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени. Он грчевито стукну корак назад и пренеражен, ужаснут као да
Онда ту она и сиђе, а тог тренутка онај купе чудно оживе, јер се све у оном тешком положају измени. Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом
А Јуришић, који је оног тренутка кад је говорио о својој уочљивости имао читав план о нападу и његов развој до ситница, осети од једном како се све то
Онога тренутка кад сам га отворила зачула су се звона са наше цркве и оно моје празнично расположење претворило се у усхићење, у један
Све је дакле лаж сушта, гола лаж. А оно је само једно пренемагање да се умири савест, можда чак искрено оног тренутка јер није човек сав и увек неваљао. Али је све у томе припадати сав, цео кад се припада.
Африка
Пошто „Стари лав“, како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад
Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале. Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу.
ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке, престоницу Баула, са повратка из предела племена Јакоби, Дјере и Абе, која су у
До тог тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био
Ја сам престајао бити прост путник од тренутка када сам ушао код Швајцарца, коме сам дошао истога дана у посету, даму захвалим на љубазности.
Ово је племе тога тренутка било у пуној побуни, убијајући белце где год их сретне. Младић је сутрадан имао да иде на северозапад, у правцу
Од момента када је он био ту, био је и један невидљиви Јосиф Конрад, творац великих пустоловних карактера. Од тренутка када сам се код Швајцарца упознао са њим, карактер мога путовања сасвим се изменио. Н.
је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих разлога; да ће моја сигурност од тога тренутка бити сасвим проблематична.
тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог тренутка свесни те изузетности. Ујутру кување, умивање, полазак.
“ Он је тог тренутка био господин, слободан од предрасуда као било који други велики Европејац. Толико је господство начињено свуда од
До последњег тренутка оно се не види од високе саванске траве којом је опкољено. Погдегде незнатне тропске шумице, али тако честе, збијене,
Црњански, Милош - Сеобе 2
коње, у олуји, на путу, и кола скрену с пута, Исакович је био неизмерно збуњен очигледном наклоношћу те жене, од првог тренутка. Осетио је, одмах, да ће та жена покушати да га скрене некуд, у неки живот, који више није био за њега.
Главно је да је она имала оно што је пожелела, од првог тренутка кад су се угледали. Ето, са тим речима једне жене, коју је био, нехотице, срео, на, свом путу у Росију, Исакович
Нека само на њу мисли. Нека мисли само на ово лето, које ће заједно провести. Она је то зажелела од првог тренутка, кад су се угледали, кад је Исакович ушао у каруце, кад су пред кућом Трандафила стали.
Али, она то зна. Исакович је удовац, а пошто је удовац, не може живети удов, довека. Она је њега изабрала, од првог тренутка, кад им је ушао у кола, кад су пошли из Будима.
Зна он, каже, шта капетан мисли, од тренутка кад му је у кућу ушао, а зна и оно, што оне рите, у Енгелбирти, о Божичу причају.
Исакович, кога је зажелела од првог тренутка, кад је био ушао у њена кола, био је за њу доживљај, каквом се више у животу није надала, и какав није ни очекивала,
Павле није ни слутио да ће му жена умрети. Она је, међутим, од првог тренутка, кад јој се то деси, наслутила да је то крај, и да јој иде смрт.
Павле никад није ослушнуо толику снагу дисања. Био је занемео од чуда. Луч је букнула, од њеног даха, после два-три тренутка. У полумраку она је, затим, изишла, али Павле тај дах није заборавио више, никада.
– свог противника, гужвао, до несвести, а Петар га једном, али сабљом, ударао – а Трифун главу гађао – Павле је, оног тренутка, кад би ујео, ударио, онесвестио, поломио, расекао, одбацио од себе човека, коме је гркљан био стегао – као лешину,
Од оног тренутка кад се обукоше и добише оружје, ти људи су, без команде, имали поносито држање и поносито понашање. Жене и деца су
Не може његова жена да задржи децу, која су у руском пасошу. Која су Руси, од оног тренутка, кад их је у пасош унео. Костјурин је обећавао да ће се писати у Вијену, у тој ствари, Кајзерлингу, па је уверавао
Павле је, од првог тренутка, осетио да се не ради ни о каквој тучи, или мржњи Трифуновој, него, напротив, да га Трифун води да се мирно
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али оно што се не зна, оно што се не може замислити, то су несносна кињења, надзор и ухођење сваког тренутка, што је доводило до очајања чак и најмирније, то су средства застрашивања и подмићивања, видљива или скривена,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију. Истог тренутка осјетих како се џак заједно са мном диже у ваздух.“ СЕДМА ГЛАВА Необичан вашар — Миш пророк — Продајем лава!
— Охо-хо, мијау! — протегну се он колико је више могао, а тога истог тренутка пролетје преко неба једна звијезда падалица тако да се мишу учинило да је истегнути мачак загребао шапом само небо.
Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и ... ...и настаде окретање, превртање, лајање, скичање, прашење, котрљање и режање.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (чита): „Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка”. АНТА (Рини): Пати ли он од срца? СПАСОЈЕ: Ама, не прекидајте! Читајте, молим вас!
НОВАКОВИЋ (чита даље): „Одлучих се, дакле, на то, и, како је Беч незгодно место, јер свакога тренутка може човек срести познаника, првим возом кренем у Немачку, у Хамбург и, у околини Хамбурга, у једној фабрици, срећно
Као што видите, ситуација је очајна. СПАСОЈЕ: Дабоме да је очајна! ЉУБОМИР: Ми овога тренутка, у овој узбуђености, нисмо ни кадри догледати све последице. АНТА: Нисмо, дабоме! (Новаковићу.
СПАСОЈЕ: О чему? РИНА: О њему, о покојнику. Он може свакога часа наићи; свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим. СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође...
СПАСОЈЕ: Има га, и ви да сте којом срећом дошли право мени, ствар би већ одмах, првога тренутка била решена. ПАВЛЕ: Радознао сам какав? СПАСОЈЕ: Ми смо казали: разговараћемо искрено. Дакле, рећи ћу вам.
СПАСОЈЕ (кад га спази, махне му руком да чека и настави даље на телефону): Ево га, овога тренутка наишао је господин Шварц. Да, да, господине Ђурићу, тако ћу поступити, свршићу овога часа са господином Шварцом.
МАРИЋ (изненађен): Полиција? СПАСОЈЕ: Да, и мене не би изненадило ако се њени агенти већ овога тренутка налазе пред мојом кућом или можда у дворишту, чак и ту, пред вратима. МАРИЋ: Тако сам опасан?
СПАСОЈЕ: К мени? ИИ АГЕНТ: По сазнању, овога тренутка налази се у вашој кући једна особа за којом се на све стране престонице трага.
НОВАКОВИЋ: Само... јесте ли ви уверени да ће он отићи? СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон.
(Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази.) Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић... Да, да, дакле: сео у воз и кренуо?.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти схваташ, млади пријатељу? - насмешио се, само што је то био један од осмеха за које се већ следећег тренутка питате јесу ли и постојали. - Ти схваташ, млади пријатељу? поновио је. Схватао сам.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
која се удала није у потпуности остварила свој циљ, односно није добила признање своје друштвене заједнице све до оног тренутка када је постала мајка.
„Свако новорођено мушко дете прелази устаљени пут од периферије породице ка њеном средишту, и то од тренутка његовог крштења па до признавања зрелости и чина женидбе“, пише Љубинко Раденковић.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Одједном, момак се пажљиво загледа у мене. Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду! Идућег тренутка смо се препознали. Хтедох да га загрлим. али момак показа крајњу европску уздржаност и процеди само једно: »Како си?
Они су тог тренутка држали у рукама кључеве позоришне уметности, славе и богатства. – Јесте ли већ играли негде? – Нисам.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ујак се смијао томе, а будући имућан и неожењен, могло му је бити да живи по вољи. Јан и сестра му Лудмила од првог тренутка завољеше ујака и нађоше начина да се с њим кришом састају.
И запита: — Шта је ту жалосно, Крцуне!? — А то, што постаје туђа! Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!... Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде. У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког сусрета и доживљаја. Кад нема великих ствари, онда су све ствари велике.
(Прича о доброј куји) Нема те ситуације сељачког живота, тог посла, тог тренутка свакидашњице, о којима наш песник не би знао да каже проживљену, тачну реч.
Само се од конкретног и датог може стремити увис; једино се из тренутка који протиче назире вечност. То су сјајно осећали енглески метафизички песници; то се и данас добро зна, и још се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
пева«, био песник једне књижевно-филолошке странке, жртвовао своје велике песничке способности страстима једнога тренутка и интересима једнога покрета. Он је имао несумњив оригиналан песнички таленат, извесне његове песме (као: ?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе. Отворио сам оба прозора гостинске собе и бех засео те читах неки роман.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
би вишњег преклиње, моли, ил' ветар само сухим грањем јечи, јауком дугим кô да збори речи: боже вечности, боже тренутка! боже 'сељене и сваког кутка! И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света!
књига писана слова пламеног лика, гњевита бељца огњевитим млазом ужежена, зборе 'ваким исказом: „Боже вечности, боже тренутка, боже 'сељене и сваког кутка, ох, боже клетве, боже милости опрости свету грешном, опрости!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Тwо Гентлемен фром Верона Једно од лица у оркестру, наглом Вољом тренутка изоштрено јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у
помакла Из водоравне равнотеже, лако, Као да ниси за смрт једну тежи — (Али за утег жртве своје лакши) Од тог тренутка заувек ми лежиш У наручју, ван причина и ствари; И свет се обнавља у мојој кретњи И љубави твог чина, изван мене; И
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
са таванице висила у огромним количинима драма. Тог тренутка кроз врата улази мој матори, држећи у руци ђачку књижицу своје ћерке. — Дакле, тако? — рекао је.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата. Тренутка истог Мудријаш — пљес! — обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
„Ево шта окива најчвршће тог младића за Хуенту мислио сам у себи, увиђа ли он то овога тренутка такође?“ — Зашто није вредело да Енглез буде добар у животу? — О, зашто? Слушајте само, шта му се догодило.
Приближио сам је још више себи; желео сам уистину да је утешим. И одједном, апсолутна чаробност и срећа овога тренутка уђоше у мене. Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па лепо, а кад би ви, као што сте већ били срески начелник, случајно, овога тренутка, били члан овога кварта, и кад бих ја дошао к вама и рекао вам: уселили се некакви људи у кућу о којој ја водим бригу
зато, видиш, ја остајем овде. СВИ: Остајеш? АГАТОН: Остајем, него; јер ко би управљао оволиким имањем? Од овога тренутка имате мене да сматрате за шефа фамилије. ТРИФУН: Буди ти шеф коме си и досад био, а не мени!
Не знам и што ће ми да будем Сарки шеф, али мене имате да сматрате као шефа целога имања и од овога тренутка у овој кући само моје наредбе важе. СВИ: Охо!!!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сасвим несвесно подскочих да променим корак, и од тога тренутка овај одмерени такт као да укалупи и моје мисли... Жуљила ме јака, сметале ми чизме, тешка ми била сабља, саплитао сам
Назад не могу. Већ избезумљен, прикупим снагу, и потрчим, мислећи свакога тренутка да сам ја још жив, а она врзина далеко, далеко, чини ми се даха немам, ноге ми се уплетоше и ја падох...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сва се предала радости, коју не умеде ни прикрити, нити се труђаше за то. Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе радост.
»Гле, па шта ће сад бити ?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...
Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу. И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу. Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...
као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...
Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у ној се створи стална одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви
Баш као наручен!... Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну
Ха, ево !... Вуче... Обарач се покрену и чини јој се застаде... Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури... Стојан се трже, ослушну...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За време најсвечанијег тренутка службе, при изношењу плаштанице, у цркву би упадао наредник, са два војника, под клобуком, у цокулама, да смени стражу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега. Свакога тренутка долазило му је у главу хиљадама мисли... »Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!...
« И ту је почео да се сећа своје прошлости и, идући тако унатраг, хтео је да се сети тренутка, кад му се први пут јавила мисао за женидбу.
Од њега је страховало шест великих округа. У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав
мали, округао отвор, који је окренут к нама (а свакоме се чини да је окренут баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и да покоси једнога од нас. Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!
Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак. Љубиша пође одлучно напред, а за њим, у гомили, сви остали.
Груну пушка, а онај се трже и окрете своју пушку на нас. Ми се посагињасмо, али се истога тренутка разлеже пуцањ од врљика, и преко самих глава наших просвира куршум.
томе педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова тела, у сваки живац.
Сваки је расколачио очи и отворио уста тако, да су она готова сваког тренутка дати звук: а—а—а!... Доста је да вам кажем, да се у том допису најцрње напада наш господин капетан, а да бисте појмили
Извол’те се уверити. Истога тренутка овај грациозни директор у сукњи дохвати преко среде господина Персу, баци га у вис и дочека на руку.
Па истог тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала,
— Шта желиш, сине ? — рече ми старац — заслужио си много; даћу ти штогод затражиш. Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је
— Хвала лепо! — викну Живко за њим, па стаде да мери корацима коцкице на перону и да сваког тренутка погледа на сат. До београдског воза имало је још петнаест минута, а до пиротског равно час.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети. А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
поглед сасвим безначајно откриће које је једног дана учинио у тим водама, било је судбоносно за сав његов рад од тога тренутка, као и за целокупну реконструкцију романа јегуље.
Кад је у малој стакленој чашици угледао и распознао ту ларву, Шмит је тога тренутка увидео да се закључак италијанских научника не може одржати.
пошавши са брода, продире у воду, допре до морског дна, одбије се од њега и врати се на брод; тачно измерено време од тренутка експлозије до повратка на брод даје податак из кога се лако израчунава дубина. Од 1920.
јегуља наћи при крају свога дугог свадбеног путовања, вратимо се роману јегуље, и то оној његовој фази која настаје од тренутка кад је јегуља у своме журном путовању заронила у морске дубине и приспела на места која су јој била крајња мета, на
И све је ишло добро до извесног тренутка. Гњурци су на дну мора обављали посао како им је казано, а ја сам се у кугли спремао да узимам филмске снимке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Не знах да још живе ти мртваци бледи... И не живе више од једног тренутка! Јер кад прођох гробље корацима скромним, Приметих из сваког његовога кутка Победу земље над моштима ломним
РЕДОМ... Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред врата да види мијења ли се вријеме. Тек у попасно доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.
Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. — Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се
Тодорина, ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је могâ вући за нос редовнике!
— Ко је то прошâ? Који су то прошли? — питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: —
— прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе. — Немам ни тренутка вримена. Прид реферторијем чека ме права војска. Сви смо у великом послу.
Особито га жене радознало посматраху. Свакога тренутка могаху се чути овакве опаске: „Ово је онај што је дошâ испод Велебита да се исповиди вра-Јерковићу!...
И потавнила је, каже, у лицу кâ земља. Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија. Одма, онога тренутка скочија би у воду. А немојте мислити да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.
Затијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству. Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“,
Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.
Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао. Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст. Како јој одједном сада ништа не значи што је газдарица у кући у којој
главом и брадом оборио на земљу, израњавио му плећке и бедра, па стоји наднесен над њим с коленом које ће сваког тренутка забости у његов стомак.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
које су прекинуле онај можда привидан али свакако замаман спокој који се у овој улици настанио између два рата, још од тренутка када је, децембра 1918, држећи стројеви корак, Позоришном ка Теразијама и Народној скупштини прошла почасна чета наших
То је био опис једног истог тренутка из овог чина смрти, опис који је, занимљиво, код свих сведока био исти. Они су описивали тренутак, ако се тако може
Где год прође, у људима способним да је примете, изазива јако осећање садашњег тренутка а, истовремено, исто тако јако осећање пролазности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.
рајске баште, да осећа дах Бога и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.
И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих чак дужност да о њему мислим кад већ идем да га видим.
“ Уплашио сам се да није крв, јер знам да сам једног тренутка помишљао да убијем студента, па у том страху подигох главу.
Он оштро поздравља команданта, па се нагиње унапред, мршти се, као бајаги позлило му баш тог тренутка, напиње се, пропиње на прсте и трепће. — Дроњо, шта клањаш? Не мрдај, дроњо!
Био сам озлојеђен, киван, нисам жалио да погинем тог тренутка, па у тој љутини продерах се да чује командант: — У здрављу, снаја. Крив сам ти, брате, што сам млађи од некога.
“ Лежи тако капетан Борић и подсећа се тренутка кад је сазнао страшну вест. Тада му се наједанпут учинило као да се све око њега завртело около, у неком чудном
и заједничко био онај живот што се угасио и мој живот, колико су они били проткани, доказ је оно прво осећање првог тренутка; а како је снажан инстинкт самоодржања, доказ 1 Јест, мили мој. Молим те да ми то верујеш. А ја имам своју наду.
Једног само тренутка урезала му се у мозак напрегнута нека радозналост пролазника што су застајали, скакали брзо с кола или притрчавали с
И Петроније Свилар осети истог тренутка како и њега нешто грозно оштро, онако исто као она кружна жица, сече, стеже, гуши и дави му крвави гркљан па му неки
И по сваку цену, што пре, одмах он је хтео да открије њену душу, да сазна оно што је она тог тренутка мислила, да брзо продре у само језгро питања што га је мучило.
ускипелост, ону грозницу која ме је обузела онога дана кад сам вас, у мору других жена, први пут срео, и која ми овог тренутка даје смелост, којој се дивим, да вам учиним ову исповест, најискренију коју сам у животу учинио...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.
напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. — Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале.
Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. Пред општинском кућом не беше никога.
Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне. Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима
Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.
хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.
Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџ
Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају. Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.
је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.
сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври
или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе.
Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Од тренутка када човек конструише апарат до тренутка када првобитна идеја добије практичну примену, он је неизбежно обузет детаљима
Од тренутка када човек конструише апарат до тренутка када првобитна идеја добије практичну примену, он је неизбежно обузет детаљима и грешкама апарата.
Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили. Окренуо сам се за сто осамдесет степени и дочекао се
Сакупио сам своју скромну имовину, обезбедио место у возу и нашао се на станици, управо када је воз полазио. Тог тренутка сам открио да су ми нестале карте и новац. Шта сада да радим, постављало се питање.
Замислите бол и јад који сам осетио када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да ми је мајка на самрти.
Сетио сам се свог дугог путовања кући без тренутка одмора и како је она умрла, пошто је неколико недеља била у агонији. Нарочито је значајно да сам у току тог целог
Све док је организам у одличном стању он реагује тачно на силе које га покрећу, али оног тренутка када настане неки поремећај у било ком човеку, његова снага за самоодржањем слаби.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она је према томе циљу кренула већ оног тренутка кад се од стилскоекспресивне периферије окренула према језичким јединицама, клишеима, обрасцима који свакодневно ткају
само део песничког декора везаног за одређени књижевни стил, него су постале отвор на том декору, који води све до тренутка кад су се у песми почеле да језгре најчистије лирске слике, провидне и лаке, као да извиру из природних појава и
речима „још летос“ као да се у истоме тренутку налази поред Јусуфа, а распон од Јусуфовог заточења па до овога тренутка није ништа друго до унутарње време, време збивања саме радње у новели.
Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка Јовановића, почиње тек од тренутка кад је одустао не само од дучићевског александринца него уопште од традиционалности метричког стиха, који је, код нас,
Изузетност оваквога преломног тренутка у томе је што подстицаји, па и мерила на основу којих се књижевна прошлост преоцењује долазе из тек најављене
готово невероватне, али које су, истовремено, изузетно значајне као незаменљиво сведочанство из једнога преломног тренутка у развитку српске поезије: нови систем књижевних конвенција који је заменио стари, критичар није могао да прихвати
нас одвели на другу проблемску раван), онда се о смени двају разумевања природе и назначења поезије може говорити од тренутка када је Мишић почео одлучно да пише против сентименталне и површне лирике „меког и нежног штимунга“, а на другој је
Као што се глаголски облик сручи функционално раздваја, понавља, а фактички се не понавља. Канда екстаза једнога тренутка настоји да прожме и сажме све речи у једну једину, али при томе долази и до нарушавања устаљених односа у говорном
При томе је Данило Киш уметност приповедања сублимисао све до тренутка кад она самој себи постаје предмет. Приповедање се диже до сопствене поетике, а поетика се, на крају, и сама почиње
Оно до чега сам био дорастао јесте да он њих учим. И учио сам од тренутка кад сам се с њиховим радовима први пут сусретао. Тешко је рећи да ли је то било случајно или не.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Е, то не може! Пре свега, наредила ми је Живка да ти саопштим да она од овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само
Затим сам рекао да дотична госпођа министарка, којој је он дошао, моментано још нема чекаоницу у кући, а како је тога тренутка била заузета, упутила је дотичног господина у собаричину собу да тамо причека, као у чекаоници.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- који су чудесно слични пејзажима Владислава Петковића Диса - у Нечистој крви почињу се јављати тек од Х главе, од тренутка када Софкина пропаст започиње.
у првој верзији већ нам је позната: на почетку аутор проспективно приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас
Тако се и десило да од тренутка кад престане приповедање о Софкиним прецима, па све док се готово узгред не помену њени потомци, дакле од друге до
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати.
— грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине. — Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!...
Хоће право у цркву, крај чијих ће врата, по свом обичају, оставити оружје док се само причести, иако је баш тога тренутка гласник извикивао заповест од „царскога забита, кнезова и буљугбаше“ да се по сабору не носи оружје...
У неко доба Богдана се подиже и протрља очи. И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина.
Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење. Баш тога тренутка прилазаше Кариманова жена, средовечна Арнаутка без уобичајенога покривала а богато, по обичају, одевена.
Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана дреница, њени разривени коловози и, покрај њих,
Краков, Станислав - КРИЛА
Облаци, црвени, жути, бели, црни и зелени. Као да стотине кратера вулканских баца сваког тренутка паклени плод из себе. А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пошто „Стари лав“, како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама. То нас више умара но висока трава саване.
Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад
Оне простиру око себе ону тишину и свечаност коју простиру наше катедрале. Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу.
ЖИВОТ ЈЕ ЊЕГОВ ГОРИ ОД ЖИВОТА ИЈЕДНОГ ПСА. МЕЈ ИЗ ПЛЕМЕНА БАУЛЕ ТРУДИ СЕ ДА МОЈ ПУТ БУДЕ УГОДАН Од тренутка поновног мог стизања у Боаке, престоницу Баула, са повратка из предела племена Јакоби, Дјере и Абе, која су у
До тог тренутка, ма колико занимљиво и чудно да је било оно што сам видео — предели, клима и становници — ја сам пред свим тим био
Ја сам престајао бити прост путник од тренутка када сам ушао код Швајцарца, коме сам дошао истога дана у посету, даму захвалим на љубазности.
Ово је племе тога тренутка било у пуној побуни, убијајући белце где год их сретне. Младић је сутрадан имао да иде на северозапад, у правцу
Од момента када је он био ту, био је и један невидљиви Јосиф Конрад, творац великих пустоловних карактера. Од тренутка када сам се код Швајцарца упознао са њим, карактер мога путовања сасвим се изменио. Н.
је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих разлога; да ће моја сигурност од тога тренутка бити сасвим проблематична.
тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог тренутка свесни те изузетности. Ујутру кување, умивање, полазак.
“ Он је тог тренутка био господин, слободан од предрасуда као било који други велики Европејац. Толико је господство начињено свуда од
До последњег тренутка оно се не види од високе саванске траве којом је опкољено. Погдегде незнатне тропске шумице, али тако честе, збијене,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и мушки гледали смрти у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви свакога тренутка изгледали његову пропаст. Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није пао?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи своје — Моје среће до два врутка — Мила ружо, душе душо, Шта ти желиш тог тренутка?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да застанем да се опипам. Али бојим се да изостанем, јер свакога тренутка може на мене да налети неки од Бугара, који су се сада разишли по целој падини.
Повлачим га прстима надоле. Чини ми се, лакше дишем. Хтео сам нешто рећи војницима, али очекујем свакога тренутка прасак бомби и, распињући се између дужности и стравичнога ишчекивања, у овом одлучном часу, малаксао сам.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јер почев од тога тренутка, сва предбранковска поезија била је, море ѕербіцо, безмало у потпуности збрисана до те опаке мере да смо се читавога
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа и свих својих синова, до тренутка кад се душевни бол преобраћа у физички, када патња прелази све границе издржљивости, и када нагомилани, потискивани
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад човек издахне, док је још у кући, меће му се више главе п. (понекад п. и вино); и од тога тренутка па приликом сваког помена, посебног и општег, домаћег и црквеног, п. је неизоставна. П.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се померити, у то ни тренутка нисам сумњао. Ово не умем да објасним.
Пратио сам га погледом све време. Старац се једва држао на самару и мени се чинило да ће му сваког тренутка удови попустити и да ће се скотрљати низ стрмину.
Да ли бих поново морао да те држим у глави из дана у дан, из тренутка у тренутак, кроз бескрајно време које ми стављаш у изглед? Зар не бих полудео од досаде, Господе?
Гледам ове људе како се престрављено и панично с њом суочавају. Видим њихов страх како расте из тренутка у тренутак, чак и кад им у смртном часу израз на лицу покаже нешто од оне детиње молећивост, ону тужну смушену
са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник, поражен и протеран, него
Све се у мени устумарало, ускомешало. Осећам се тако слабашан и ништаван пред тим тајанством. Ниједнога тренутка нисам поверовао у тумачење које је одмах по догађају изрекла манастирска братија: да је Прохору од патње помрачио ум,
Парче тканине пребачено преко бедара са фино изведеним наборима као да је живо, као да ће сваког тренутка одлепршати и открити његову наготу.
бих се у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.
Зар су они слушали грбавог Димитрија? Гледали су га тупавим погледима пуним презриве гадљивости и у њима је из тренутка у тренутак расла мржња према томе наказном смутљивцу што их је збуњивао нечим њима тако страним и несхватљивим.
Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер сам тог тренутка помислио на Анчицу. Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом.
Затим се они смеју зато што сам ја закаснио као да сам тек тога тренутка схватио смисао њихове шале, а ја продужујем јер они нису знали где сам ја у мислима био.
Имао је стас, лепоту, снагу. Али није имао стрпљења. Није хтео да чека. Своју драгоцену чедност изгубио је оног тренутка кад му се прва прилика указала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
По тој еклиптици шета наше Сунце; тако нам се бар причињава. У тој његовој годишњој шетњи, два тренутка имају нарочити значај, она када Сунце стигне у оне тачке своје путање у којима се еклиптика сече са небеским екватором.
Од оног тренутка, који се тако дубоко урезао у мојој памети, ја сам био, све до данас, у ствари, само гост у мом очинском дому.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Разговарао сам с тобом више пута о новцу, о нагомилавању новца, о мистици новца. Да од једног тренутка надаље, новац почиње да ти трчи као по прузи, непогрешно у правцу теби, и да једна парица не може кренути другим
Али тај тренутак! До тог тренутка је однос између човека који новац зове, и новца, доиста мистичан. Човек мора мислити на новац са искључењем свега, као
Кад истрчи пред њега у двориште, и узме му руку, стеже је као да је то само сада и само за два, три тренутка. У степеништу, отац је дигне у наручје, и милује је, и обоје подрхтавају и ћуте. Сокина једина срећа.
— Ната отскочи као ножем убодена, и тога тренутка откаже аласима собу. У оно доба, власници кућа могли су на своме имању и аждајисати.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је плакало са туђих недаћа и бусало се над туђим гробовима. Оно ја што је никло из тренутка моје збиље пошло је у живот под тешким теретом и посртало је под бригом.
Је ли тако? — Тако је! — одговара цео разред. И, разуме се, да смо од тренутка овога објашњавања сви сматрали нулу као супругу и свака десетица изгледала нам је као брачни пар.
односно катихета, трипут је стезао песнице и залетао се на мене, али се увек уздржавао с обзиром на свечаност тренутка. Једва што ми је онако кроз зубе поменуо нешто оца и мајку.
И не само што је он разумео шта је то помрачење, него смо и ми сви остали тога тренутка разумели зашто се овај део географије зове физичка географија.
Мој професор зоологије био је богом опредељен да буде то и ништа друго. Као да је Усуд, онога тренутка кад се родио, спустио руку на њ и рекао: „Ти ћеш бити професор зоологије!
— отпоче ислеђење директор и показа парче хартије, које му је вероватно апотекар дао. У мени се тога тренутка појави очајна борба између два бића, човека и поете.
сам Фани (тако се звала) изјављивао љубав, мени је треперило наврх језика да узвикнем: — Ах, душо, зар је мени овога тренутка до шницле, ал' ако је будеш оставила, остави и мало салате. Мени је до тебе, само до тебе.
Није ни слутио каква га је гуја тога тренутка ујела, јер кад је пустио већ напад, морао је и одговор, па затим одговор на одговор, па одговор на одговор одговора и
Али ја, од тренутка кад сам сазнао за путеве којима се добива служба, нисам се већ тако олако подавао очајању. Пустио сам да прође извесно
Кад си и ту важну обуку, поздрав, свршио, онда ти даду пушку, и од тога тренутка не припада пушка теби, већ ти припадаш пушци, тј. пушка је главна ствар, а ти му дођеш као неки прибор уз пушку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу. Погледао сам. Вилице ми задрхташе. „Овога тренутка погинули су на осматрачници командир треће батерије мајор Стаменковић и старији водник, поручник Миленковић.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На ади прекопута Љубила је баш тог тренутка, опијено, Јаког и милог једног регрута. И то је све. Ожалошћени ... до гроба.
Тек тог тренутка Он поче да говори. У Београду, Х 1922. Последња песма Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Зало
Један тренутак! Мање: један милијардити део од тренутка; чим сам се нашао у њима, већ сам изашао испред њих, у сусрет новим. Рекао сам: чим сам се нашао у њима!
Разлика између тела у покрету и путовању и оног у миру, била би као између надраженога младићства и тренутка када је ово потпуно смирено.
Сам ја не мислим никад на болест до тренутка њене појаве, још мање на способност појединих лечника. Али наиђе ли болест, послаћу по лекара.
запањујући, и од тога тренутка тек преуређујући нас сасвим. А то откровење наилази на нас каткад само у моменту нашег лудила или болести или
Мислио сам: Ти не осећаш никада бога, до тренутка док не паднеш у какву опасност; а и онда му се несвесно молиш као што би бунцао у грозници.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка. Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Од тога тренутка кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског
свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не измишљени лик, него први, најактивнији борац који буди револуционарни однос према мучној стварности.
У песми он није војни старешина, племић, него човек из народа, чобанин не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар-кабаницу да би својим сјајним рухом збунио и преварио Роксанду) него и свим својим понашањем и читавим
Кад је срео девет братских коња без јахача, кад је видео да су браћа изгинула, тога тренутка су му малаксале руке „од жалости за браћом рођеном“ и више није био у стању да се бори.
није била бесмислена, они су још могли да се надају, док је међутим борба Срба на Косову постала апсурдна онога тренутка кад је једини бог попустио, како каже Константин Филозоф, тј. кад је једини бог донео одлуку о поразу.
о владици Данилу († 1735), и браћи Мартиновићима, који су главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од тренутка кад владика буде заробљен па све док не „погибоше црногорски Турци“.
Али, ипак зато, он остаје и човек из народа не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар–кабаницу да би својим сјајним рухом збунио и преварио Роксанду) него и свим својим понашањем и читавим
стока једна грдна“, неспособна не само за јунаштво него и за јуначку песму, али за Зоговића она је таква само до оног тренутка кад су на смену домаћим феудалцима дошли турски и кад се пучина — ваљда под благотворним дејством турских феудалаца!
А то све сведочи да су историјски догађаји били веома удаљени од тренутка у којем је настала песма оваква какву је имамо.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ку-ку! — опет се тихо огласи дјечак. — Ку-ку! — зачу се одговор, али однекле одозго, као с неба, и истог тренутка низ глатко стабло витке букве на ивици заравањка спузну исти један такав дјечак. — Охо, мајсторски се спушташ!
Учитељ швићну по ваздуху донесеном шибом да јој испроба виткост, али она истог тренутка пуче преко средине. Господин Паприка сину попут муње на дјечака подносећи му под нос патрљак од прута.
— разгоропади се учитељ, па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора и попут лопте искочи напоље. — Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик.
Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр! Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ. За њим се стуштише Лазар и Стриц одређујући правац према звекету старудије.
Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп! — Шта је то?
Кад се из пећинског мрака извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је тога тренутка створен и стављен под сунчан свод неба.
Он допада трком, задуван, и зачуђено пита: — Шта, опет нисам први стигао?! Тога тренутка неко треба само да помене како би добро било за ручак испећи кромпира, а Ђоко већ скаче и зове Вањку: — Широки,
пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак.
— Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна. Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета.
— оте се Лазару Мачку. — Која муниција? — начуљи Николетина уши. Сад Јованче поче причати све доживљаје дружине од тренутка кад су побјегли у пећину. Николетина је нетремице слушао, а онда се изненада пљесну по кољену.