Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко зна да л’ суза бола, кајања или туге големе?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Звезде које су гаснуле, није више гледао, као ни светлост што је у висинама трептала. Кад у даљини угледа звонике вароши, последњи пут повика слугама, које су биле заспале седећи, и коњима што су били
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ваљда је само искра свести трептала. Покушавам да се дигнем, али ме нешто неодољиво вуче земљи, и, ослоњен на руку, кретао сам главом, док ми је у ушима
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега! ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
о одблеску сунца на мокром песку видео ју је, у оку звезде трептала је од облака беља, од коралне гране поноснија. Како да је заборави? Како да не мисли на њу? — Хајде с нама!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А горе, горе се смешило небо, моје небо, мило моје добро небо. И док ми је душа трептала покретом небеске милине, ја сам, витлајући мој мали шешир од сламе, трчао, трчао, трчао, махнито ронећи у сласт оног
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као жив човек, него као мртвац, при чему: „Звезде које су гаснуле, није више гледао, као ни светлост што је у висинама трептала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То беше узор оних дана, Кад је у младом срцу мом, Трептала бледа Татијана И романтични Ленски с њом. Кад сам по сву крај Пушкина Лепота женских сневô чар, И плашио се Ањегина, И
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— виче крволочно пе шак. — По десет разорном, кошењем лево и десно. Војници потамнели од ужасне јаре, која је трептала над топовским цевима. Са врхова планинских почеше да гађају бугарске батерије. Неке подбацују, друге пребацују.