Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
мисао му несавремену: кад човек има трпезу пуну, нека се нахране и чавке и вране, за плодове што му под воћком труну.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и она обилази град као кугу, савијајући оштру окуку око старог властелинског летњиковца, у чијем запуштеном рибњаку труну делови слупаних аутомобила.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дрхти сеизмограф, Клизиште креће, тутњава га прати. Изабраници умрли у нама у ноћима се мешкоље, док труну; Споро се море спори с обалама, Залив по залив. Октобар у јуну.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова ватра, што може дићи лето уврх марта!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну. Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, како гуши, к’о несносна стега, Тај живот где се лаже, пузи, плаши Свачега што је светлије и јаче. О, како труну бедни дани наши У општој влази што и мене таче, При посртању напора и воље, Сумраку нада.
чашу очајања пуну, И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце. Изгажена трава, и села се диме...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нама се спава. Нама се не сања. Губе се редом, труну под животом Алеје бола и поднебља плава, И моја лира са њеном лепотом, Тугом и срећом... да је да се спава.
СЛАВЕ Они спавају сви до једног, редом, У плитком гробу, нескрштених руку, Без свог покрова и под тешком бедом, И труну мирно као у сандуку.
Они су остали и испред форова, У огромном броју и са много јâда, Што не труну мирно крај својих борова, Већ под туђим небом и испод корова — Они су остали крај Једрена града.
а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост! Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Подземни ветар успава заспале Улаз чувају две тишине и хрид То није љубав то је патња и зид Од лобања где труну звезде што су сјале.
А нема љубави, доказ је ова обала и ова вода. Труну остаци уклетога брода Крај ватре којом не хране се дани. Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА Крај ватре којом не хране се
XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости. Довршава се дан у њеној захвалности Слично музици слично празнини, спокојем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Удри! — наређивао је одлучно. — А ти гледај горе и ништа не брини. Граната излете и труну у бугарске ровове, као да је тамо треснуо гром. Коста се насмеја. — Шта велиш?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ХЕРОСТРАТИ Умрло је време покопало барде, У разритом врту нестало је стаза, Спавају хероји, труну алебарде, А с магленог врха крупан снег се силаза.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако их остављају да труну на јунској припеци. Већ сам огуглао. Најпре сам се грозио при погледу на те несрећнике што леже у роју мува.
Најзад, они су живи, зар не? Носе и дале главе на својим ижџигљеним шијама, не труну под земљом као они који нису имали среће да преживе, па ако и нема ничега другог до овог спарног летњег ваздуха и ове
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да ми о ти послови којино не труну ни са штетом пролазе не провиђамо? Те ако једампут не будемо послушани, таки ли ваља нам махнути се?