Употреба речи тугаљива у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

(турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако чудна и деликатна (тугаљива), да се одовуд никакво наставленије дати не може, како Штирмер да поступити има.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И она угодност тако некако непријатна и тугаљива зато што није заслужена, и брижна лица што су језиво загледала срамну рану која је крвавила, и све оне ствари око њега

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Био је срдачан, искрено небрижан и аљкаво равнодушан према свему. Чим би се наслутила на помолу каква тугаљива тема, он би само одмахнуо руком. Ни трага каквом вајкању, ни најмањег призвука патетике у његовим ријечима.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем. Наново ћуте. Млади судац се замислио. Гледа она тугаљива, здрава лица; у души му одзвања старачки, дрхтави глас; осјећа на себи живе младићке погледе, жељне ничега другога већ

Ћипико, Иво - Пауци

А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави. Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности