Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао. Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га.
Кад мене моје комшинице хвале, мислио сам да ми не треба више ништа ни учити. У то време тукао се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се
— Онај бимбаша, што се у цркву био с друштвом затворио и из цркве тукао се, није се везиру хтео предати, него преда се мом оцу и побратими га, а он га пропусти у Видин.
А Хаџи-Муста-паша тукао је из града топонима”.) Тако после неког времена пође оздо Хаџи-Муста-пашин син с војском, а тако исто и мој отац
био и фрајкор на Турке предводио, а јошт више мрзили су га зато, што је Хаџи-Муста-паши војску доводио и јаничаре тукао, и што је непрестано договарао се са другим кнезовима и сиротињу заступао; исто тако била им је кост у грлу, што је он
У то време чујемо ми опет о Црном Ђорђу, да се тукао са Турцима на Дрлупи и на Сибници, а о свему томе нити он нама што пише, нити ми њему, но само по речима људи знамо.
месеца априла 18. лета 1804. Шта сам ја на Шанцу радио, док је горе стриц отишао и тукао се с Турцима — Ми смо од пре често одлазили на кленачки чардак пословима; а тако су и шабачки Турци долазили куповати
Миленко је одма, отприлике кад и ми, устао и с пожаревачком нахијом Пожаревац уму̓асерио, чувао и тукао се. Карађорђе узе Јакова, Јанка Катића, кнеза Симу, нашег новог кнеза Пеју, зета Живка Дабића, Милана, од шабачке
Ја кажем да су ово наши пријатељи, „њи̓ добро познајем, и овај Гача вас дан је с нама био и Турке тукао”; аја, не верује и не да. У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама.
Но будући да је навала турска од свију страна, зато се није могла скупштина сабрати. Док је Карађорђе Карановац тукао и 29.
Скупи војску и опседне и туче Смедерево. Баш не памтим колико је дана тукао, пише мени у Боговађу; те ија одем у Смедерево. После неколико дана Турци се предаду, и ми у град уђемо.
Игуман Жарко — јунак, ни Турцима се није дао газити, но и̓ је везао и сикирицом оном тукао, — потегне сабљу и повиче: „Около голићу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио тамо-амо и тукао. Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему. Када се здраво наљути, а он псује алилуј. Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе који се тукао где год је стигао, застао би, и скаменио се, кад би му довикнула „Ђурђе!“ и погледала га својим тамним очима, испод
А хвала и пријатељу Луки! Тако су се ето, из бездана људских успомена, том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио, и после тридесет и пет година, из његове сиромашне
То су, каже, његови јолдаши, са којима је пио и тукао се, док је био млад. И они су говорили да је у Турској све мирно и да нема војске, дуж обале. Нико прелазио није.
Ми смо, Ђурђе, чудо невиђено! Наши мру на Рајни, у Ломбардији, у Шлезији, где их смрзнуте сахрањују. Зар се и ти ниси тукао по снегу, са Францезима, у Прагу? Оставио сам тамо, незакопане, седморицу.
Причао је чак и да су га тукли на Хауптваху. Тукао га је, каже профоз, кога је запамтио. Тај профоз неће дуго. Нема му дугог живота.
Био је чупав, а дугачког, црног, курјука. Људи су га се клонили, а жене је тукао. Теодор Филипович, рођак митрополитов, био је, напротив, сушта нежност, млад, леп, као што су у цркви ђакони.
Кад би се та деца, на путу кроз Хунгарију, по варошима, забленула негде, загубила, мајор их је тукао, и претио им да ће их вратити команди у Варадину.
А био је омилио Костјурину, јер је, случајно, и пре но што је у Кијев стигао, тукао се и крв својих људи пролио, залутавши чак на молдавску, турску, границу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сетих се нечег налик на притајену претњу у његову гласу и би смешно. Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек због њих туче.
Црњански, Милош - Сеобе 1
му се појави на место прве љубави, празнина на место градова, у којима је живео, трговао, или копао јаркове, пуцао и тукао људе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
само немоћно, с грдним чудом и неразумијевањем, подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Већ за барјаке може и проћи, али у одбор дирати, што је Србину најсветије... ЛЕПРШИЋ: Ето тако! Народ се тукао и крв проливао, па зашто? — Ни своје власти да не може имати. СМРДИЋ: Али како то сме бити? ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
само немоћно, с грдним чудом и неразумијевањем, подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто!
Оде и пропаде. Пропила се међу оним душманима, туговала за нашим свијетом, а онај њезин преко прага јој дао није, тукао је. — Тукао? — опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву.
Пропила се међу оним душманима, туговала за нашим свијетом, а онај њезин преко прага јој дао није, тукао је. — Тукао? — опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву.
— Да им је зеричак помоћи, гадовима, а? Изгинуће, бог их убио. — Шта помоћи? Нек изгину. Нико их није по ушима тукао да бјеже и чету нам срамоте. Па још и та брука, и десетар и митраљезац, оба скојевци.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ту, на свадби, пред свима, напио се. Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао...
Бацао новац. Кад се у зору кући вратио, жену, Марику, на мртво је име избио, тукао је, тукао... И те ноћи комшије су чуле његова оца, где уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује; али чули су и њега и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сваког дана наговараше му оца те га је тукао ко бог ђавола, без икакве кривице. Но не бијаше јој то доста, већ поче радити да га отац отјера од куће, али није
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СЕЉАК: Јест, богме: знаш, кад сам ти сломио ребро? ЈАКОВ: И кад ми ниси дао јести, и кад си ме тукао буџом. А колико си ме пута опсовао! СЕЉАК: Те јошт како. Знаш код оне воденице. ЈАКОВ: Знам, и прочаја, и прочаја.
ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди. СЕЉАК: Ја, истина, да сам те тукао; али сам те тукао као магарца а не човека. ЈАКОВ: Али сам у магарцу био ја. То ће суд извидити.
ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди. СЕЉАК: Ја, истина, да сам те тукао; али сам те тукао као магарца а не човека. ЈАКОВ: Али сам у магарцу био ја. То ће суд извидити. СЕЉАК: Знаш шта је, дијете!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.) СРЕТА (опет је опали): Милостива госпоја Трифичка, ја молим изволите погледати на вашега Срету.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јеси ли ра-зумео?... Одлази! — Александар се обрати мени: — Е, ништа не може да буде од њега. И саветовао сам га, и тукао... и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету? Рекох му да сам последњу попушио ноћас.
Она главица, са које нас је тукао брђанин, у нашим је рукама и ми сада на миру дејствујемо, чистећи пут пред нашом пешадијом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!«... И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова. — Чујемо да вас је тукао камџијом. Испричајте то како је било и зашто ? нам Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Обесио се на Татинцу, о неку крушку! Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују... (Светлост се полако гаси) Завеса Крај Јелова Гора, 6. априла 1985.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је необично љубазан и према непознатима. Али је био плаховит, изненада. Никад није тукао мог брата, али га је једном, у љутини, треснуо тако о зид, да га мал’ не уби.
И ја сам се тукао за ту заставу. Ову песму, у јужном дијалекту, написао сам, кад су стигле прве вести о побуни морнара аустријске ратне
Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком. Док је тукао, по глави, штапом са коња, пред стројем, стао би кад би стигао до мене. Кажњавао је за сваку ситницу, тешко.
Он је, доцније, добио куршум у леђа, од наших војника, које је тукао. Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга. Један је био велики љубавник, Кока Вишњички, а други је остављао жену на
Они који су са старцем били разговарали рекли су ми да он то озбиљно мисли. Ја сам се, у то време, тукао, и на улици, али нисам могао да се тучем са човеком који је био од мене ваљда четрдесет година старији.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
поступао са слугом који му никад није могао угодити; али је слуга био трпељив, и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И можеш сада да спаваш, тако си ружан и мали, као гиџа. Хрчеш... Мајка и Бог казнили ме тобом. Зашто си ме тукао? Зато што сам ти слуга у кући, што више радим и горе живим од свих надничара.
— Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу... — искидао би се, тукао би се због мирног и прибраног очевог гласа. Зар ти ја нисам важнији од странке?! — Иди.
И Аћим сада хрче. Бог треба само због њега да постоји. Мокрим конопцем је тукао жену. Моју мајку. Није ни спавао с њом. Зато што му није родила још неколико Вукашина. Вукашин је учио за адвоката.
Усправила се и почела да се свлачи. Оно што је помислила да би оне ноћи, кад је Ђорђе први пут тукао, и после, кад јој је још неколико пута дошло у памет, то је глас нечастивог, који се ове зиме уселио у њихову кућу.
Говорио ми је да личим на мајку и да ћу и ја бити курва као она. Кад год се напио, тукао ме и псовао како се ни стока не псује. Знам да сам грешна, смилуј ми се, Богородице. Шта је крала?...
Нисам ни помислила. Други је неко помислио. Шапнуо ми. Чула сам. Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом.
А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао. Ја сам грешном телу попустила. Ти, Господе, знаш на кога сам помислила. Нисам помислила! Неко ми је шапнуо.
коње, а још касније, Василије је Лазара обесио о тај исти брест, а његов син под Милошем Обреновићем церовим младарима тукао је Преровце по крстима и туру, и сада, то село око шупљег бреста пред општином сложно слуша њега, Аћима, спремно да и
Најпре Андри, па после Бошку опанчару, код кога је становао. Сваког јутра и сваке вечери. Тукао се и пљускао са шегртима. Вукашин се наслони на тарабу. Како да се ослободи сећања и целе те прошлости?
Мој отад је мокрим конопцем тукао голу, имао је и право, помислила је, и рекла: „Ако ми још једаред то поменеш, у мојој кући нећу више да те видим!
Он их је затекао на тавану, завржене као црвене бубе, сећа се, узео је виле и тукао је, она није смела да заплаче, а Ђорђе је побегао.
Јурнуо је у кућу и приковао се уз довратак: мајка је гола стајала уза зид, танка, сува, а Аћим је, ћутећи, тукао мокрим конопцем. Ни он ни она нису видели њега на вратима. Ђорђе је вриснуо, али се његов глас није чуо.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и у истом котлу, није му сада био пријатељ, још мање Љубица; можда, чак, ни деветнаестогодишњи Михаило, за кога се тукао. Јахао је, већ стар, под засењеним небом касног августа, и то му се небо, први пут, није одазивало.
Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у фрајкоре. Он се тукао а други су гинули.
) Празнине су се умногостручиле а пустолине, све чешће, зјапиле и из земље и са неба. Он се тукао. Нарочито је волео онај неухватни трен, пред битку, кад се свет смањи само на њега, људску трунку, а и њега већ нема,
Први пут није био сигуран да зна за шта се то тукао, после оног 30. новембра. Нека је победа сигурно била ту, свуд унаоколо, али чудно окрњена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
безбројних грешака, као: пљачкао после борбе, провалио добош и у њему држао покрадену пилеж из непријатељских кућа, тукао каплара, задоцнио на маршу, коцкао се, изгубио маљицу и шаторско крило.
И тако лаж која беше глупа и дрско понашање Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге. Тада му одузе коња и најури га.
рукама шамарао редом по оним подбулим образима и онда је некакав поп, међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у стиду и грозници и брада му раскрвављена дрхтала.
заиграла срца под нашим сурим и остарелим копоранима, а једна једина мисао, седамнаестог јуна изјутра, кад је први топ тукао, као муња је синула у мозговима свију нас, од команданта до последњег редова, као у глави једног јединог човека.
Ћипико, Иво - Приповетке
памет закон, да неко мора да се и за то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може осветити: некако тукао би је и миловао, а то не ваља. Осећа да нема снаге, зато треба их тужити суду. Никако друкчије но „по закону”.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се!
ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се! ЖИВКА (тетки): Погледај га, тако ти бога, какав је, као да је с вешала пао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Илија тукао.« Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Шта кажеш! — устукну Драгиша. — Како? — Преко дана вршио је реглажно гађање, помоћу аероплана. Тукао је једну пољску бугарску батерију...
— вели Лука. — Зашто?... Ја нисам од оних људи који избегавају своју обавезу према отаџбини. Пуне три године тукао сам се, а ево ме и сада. У овом међувремену осетио сам чари живота, и као да ми је нека копрена скинута са очију...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мрзи на сав свијет, а на родбину, чини ми се, највише. Отјерао је сина од себе, а попадију је толико тукао и мучио, док неке године од тешких убоја не умрије код кћери у Божићима. Сваку жену зове Ђурђијом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Није смео доле к њима да сиђе јер, бојао се, заборавиће се и чисто би је тукао, толико му она дође тешка, мрска са тим њеним нарицањем, кукњавом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бели лук не треба требити ноктима, »јер од тога плаче« (Софрић, 150). Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25). Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је жена властелина моравичког Лауша, челника и војсци предводника, онога истог Лауша који је тукао Грке у Пологу. Отишли смо у Скопље неколико дана пре почетка свечаности.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо.
У души гризô се тиме: Откуда кмет да дозна, а још се тукао с њиме! Па клисар кад чује само, а чуће срамоту целу, Јер оно подмукло дете јавиће целоме селу, И онда ето ти бруке...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
живота Јосифова никада нико није чуо да јауче или да се жали, или тражи начин да промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о Влаовићима, ни о њиховој
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То долази вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви, кад слушам проповед о хришћанском милосрђу, осврнем на све стране, зазирући да ме не
Не само цео професорски колегијум, већ га је и цео разред тукао, и док је раније донекле и реагирао, доцније се потпуно измирио са судбином и одиста је стојички подносио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава.
нареди мени, јер сам био слободан, да с једним његовим топом одјурим на суседни брежуљак, како бих бочном ватром тукао оне под положајем батерије.
Рањени коњи се пропињу, други падају. — Вади затвараче! Маса нагрну ка гребену. Непријатељски митраљез је тукао у гомилу. Војници су падали. Излетео сам без душе... Окренуо сам се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кога ћаше на путу сретати, тј. кога би срела. Уз стих е сам млоге ноге осветлила Вук каже: „Што ју је он газно и тукао ногама“. 72 Костреш и турски јунаци у овој песми нису историјски одређене личности. Тијана је измишљена планина.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Који год би прут одабрао, тај би му се чинио исувише опасан. — Зар овај? А, не, не! Баш оваквим тукао ме је дјед Тодор. Боли као враг. Машио би се за други и одмах тргао руку. — Не, не, ни тај нећу!
То је понекад чинио само дјед, а добри стрико, ако би се кадгод и наљутио, тукао је прутом стари гуњ у коме није било дјечака, и карао га: — Ево ти, неваљалче, сад си добио што те спада!
— јави се Вањка Широки. — У чету може само онај који је тучен — опомену их Јованче. — Луњо, је ли тебе учитељ тукао? — Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући.
— Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је. Плоча се с треском сруши на под.
Изнад заравни на којој је била школа дизао се огроман мрк облак прашине. — Тукао је нашу школу! — промуца он сувих уста.