Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!... Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће... Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!... Ха-ха-хаха!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани!
Сутра му купио нове амове: висе ремени до ниже колена и бију га ројте по вилицама. Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!, да све излеће калдрма испод ногу.
У све је ушао неки страх, а поврх свега ђедине речи: „Убио га бог!” Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, па шмиче. Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу.
Већ почиње да свиће први дан духова. Сио поп на клупицу у авлију, турио сиједу главу у руке, па се не миче. Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Малочас и Љуба је опремљен. Ко их год види, мора рећи да иду да траже девојку — тако парадно изгледају. Љуба турио белу мараму у стражњи џеп, па извукао крај мало напоље, искашљава се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је пренеразио слуге.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да их је ко издалека посматрао, посумњао би јесу ли живи, тако лежаху непомично! Сваки турио камен под главу, покрио лице и груди струком, загрлио вјерног друга — џевердар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Јако јуриш!...“ Плачи, турска мајко! Улетео у злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше: Баш Халила и тебе, Тахите,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије Јеврејина уђе код кадије муж оне буле што је прегажена и потужи се кадији на кмета како му је жену турио и ударио те је мртво дијете побацила. — Али ћеш да ти судим по Алији али по кануну? — упита кадија тужитеља.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала Богу, уморни ли бјеху ти људи! Да их је неко из даљега гледао, посумњао би бијаху ли живи. Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку пушку, па — као мртав.
Јан се уставио на неколико корака, држећи капицу у руци, а другу руку бјеше турио у џеп. „Но, па ходи ближе! Не бојиш ме се ваљда?“ рече човјек расијано.
Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук загризао, па одбија димове као облаке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С времена на вријеме опет би га кљуцнуло под десним ребрима. Ушао би у какву мрачну вежу, обазрео се око себе, па турио руку под кошуљу и опипао: чинило му се да мукла набухлина из дана у дан расте.
Ћипико, Иво - Приповетке
Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе. Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи. Мали Марко турио је руке у одело да их загреје; ћути и чека. Одједном Цвета, забринувши се, диже се. Марко нагне за њом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам пао низ степенице са горњег спрата и откотрљао се на доњи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом
Брда, јер се брдска ђеца посилила, па не даду царевих харача, а војводе паша преварио, на тврду их вјеру домамио, турио их на дно у таваницу: једно бјеше Вуксан од Роваца, друго бјеше Лијеш од Пипера, треће бјеше Селак Васојевић.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Доменцијан, римски цесар, којино је био узварио казан зејтина и у њега је свезана, гола, жива светога Јоана Богослова турио да се пражи. Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
како се која влада и обилази их понекад; па је можда то и дало повода беспосленом свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми
Био је бесан. Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и
А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација!