Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Лазар. — Завадише! — Јест!... Онај Маринко, душа му раја не видела!... Он је свему крив. Он и онај Туркешања!... Крушка!... — Е?... А како?... — Како?... Не питај!... Ја сам волео Јелицу.