Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
су оне две кувале чајеве, а неко дете трчало да позове Станику са састанка надзорног одбора ССРН, само што се та није убијала од журбе, мада је цела ствар била драматична. Бар у Весниним очима је била, док је стајала на вратима и зурила у мене.
- стрпах корњачу у торбу, мада нисам био сигуран куда бих могао да пођем. Да ли вреди да пођем? Непомичност ме је убијала. Можда је Рашида у граду? Можда чучи на тргу и посматра двоструке редове корњача у шетњи?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да је била само оштра, ма колико оштра, не бих ни помишљао да је избјегнем, али ми је она убијала душу и понос, зато сам ставио главу у торбу и затворио за собом за навијек врата своје отаџбине.
Милићевић, Вук - Беспуће
Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим
човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Серија питања због којих бих убијала ближње: — Имате ли стерео? — Где је купатило? — Ја бих мало леда! — Сладак вам је станчић!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.
— Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу. У победоносном ходу, царска војска убијала је жене, старце и нејаку децу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
частили увек од оног пазара; где је он мало-помало здравље своје опорављао, и где га је постепено али сигурно вересија убијала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу... Ишла је као у бунилу, у врућици...
Ћипико, Иво - Пауци
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша.