Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? — Нисмо имали право. Ми убисмо човека ни крива ни дужна. Хајдемо!... — Кад ти велиш...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јесте ли с плијеном? — Нијесмо! дочекасмо под Злоступом нашега крвника Ислам-бега Мушовића и убисмо њега и још три му друга! — Вазда вам срећа била! — кликну један весело...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Сви остали се брадом зглађују, те газанскоме реч повлађују: „Не убисмо га мржњом до сада, нек му је љубав смртна досада: не остаје нам друга припомоћ делила само, превара и ноћ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо. На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту. Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
па спрама њега шједу те почну ручати, а пошто ручају, припале чибуке, те га почну питати: — Душе ти, Влаше, да те убисмо код вола, хоћаше ли ти жао бити? Он одговори: — То је ваш посао. — А да те не свезасмо, хоћаше ли побјећи?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и стави их у корито, које је издигнуто, да се деца могу провући испод њега, и тада изговарају: ,Пројдомо корито, не убисмо се̓. На крају, поједу по парченце од печене лубенице или диње« (ГЕМ, 37, 1974, 223).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” А Јелена у плач: „Јао, јао. Стефане, убисмо човека...” Па се Спида мудро одмакао од Јелене, и свраћао даље само старом Христодулу, суседу Харисијадесових, и тамо
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и убисмо! и убисмо! Као да то и ми нисмо! Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан
и убисмо! и убисмо! Као да то и ми нисмо! Ја сањах на рубу пролећа, а ви где снисте Недирнуто? За њега бар знам да сања тај сан У трбуху