Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под грлом, рекао би, они час умрије! СИЈЕКУ ПЕЦИБА И СЈЕДОШЕ НА РУЧАК.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи. — Дошао си, — вели му и ублиједи од узбуђења. —Живине! Могао си чекати, па по кршћански урадити...
К'о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша. Иво ублиједи к'о крпа. Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.