Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш ...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ето, и некадашња плава дјевојчица са сунцем у коси сада је постала само једно драго, убого, прегажено не-ја!) Детињство — прегршт бесмртности!
Било им је до онога до чега је увијек и једино човјеку: до живота. А крух је био само једно, прилично убого и примитивно, средство да се тај живот некако одржи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— 'Ајде, роде, 'ајде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити! — шаптао је старац и пробијао се свом снагом кроз мећаву.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке Прибило се село па убого ћути. Стазе празне. Само, прахом огрнути, Низ друм с кљусадима одмичу чергаши.