Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сад ме гони, Бреме тишти несреће, Пода мном да брег се рони, Тре м’ убоштво највеће, — Дајем саде немарен’ју. Убудушче творит шта ћу, Срећан хоћу л’ постати — Попечен ја мирска сва ћу Рад’ будушчег одати Вечном бога промишљен’ју.