Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али несумњиво у томе и мастика има свој удио. Поослије његове смрти наслиједио га је син, незанимљив особењак и шутљивац без шарма, повучен и утуљен нежења; а
Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук! Готово читав живот био је „у знаку вука”!
свилена марамица да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног вјетра који би удио недоношчету. Буљи и буљи очи, па најзад пригиба још снажну старачку шију — и пристаје.