Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан?
Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију, напорно дисали, отварајући уста при сваком удисају. Један отресит младић, сигурно болничар или медицинар, приђе ми. — Ви тражите, господине потпоручниче, некога?