Употреба речи угледног у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

капетан човек миран, уљудан, имућан, који се – осим кад излази у шетњу, по вароши – не миче из куће поменутог, угледног, грађанина Граца. Био је, два пута, у радионицама коса и српова, поменутог Клајнштетера.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Размишљајући о томе да ли је Кивије имао у Бечу каквог угледног пријатеља, стигох у Сорбону. Ту, у зеленилу њених паркова, показаше ми зграду где станује Кивије.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

гробови, он отпоче да открива своју тајну: — Чим сам свршио права ступио сам, као адвокатски приправник, код једног угледног београдског адвоката, који је имао развијен посао и много клијентеле.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“ Сходно томе договорена је посета овога угледног човека. Почели смо да чистимо и полирамо рано ујутру. Сви смо се уредили, ја сам навукао рукавице и када је Функе

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Познато је како су се хуманисти, на једном критичном културном прелому, одрекли угледног латинског и прихватили националне језике, сваки свој.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Адвокат запита колико је унука, а стари одговори да не зна. „Будим је далеко, Румунија далеко.” Сахранише некада угледног мајстора благодејање и адвокат. За сандуком је ишао одбор читаонице. Кућу је дошао да прими и прода Секин муж.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности