Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али, када су били савладани, постајали су поново некретна и као укочена маса, а ови наступи активности су уопште мало трајали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
није марио за »отмен« и »васпитан« свет, за конвенције, норме, етикете, где је људска природа изопачена, спутана, укочена.
Милићевић, Вук - Беспуће
шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма с' никуда не помакло. XИИИ Страшан часак већ је мину.
крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена.
— Укочена!? О драги Боже, што од ње то би? Он слепе очи њојзи таре, сује... Живота знаци неће да се врате; За грану с' маша,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јесте ли разумели?... Маса нешто процеди кроз зубе у знак разумевања и остаде нема и укочена. Униформа, онај челик... параграфи... дисциплина...
Стотина мени непознатих људи напрегнутих нерава и мускула, стајала је укочена, сви готови да се безусловно покоре мојим заповестима...
Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше. Стиснутих усана, укочена погледа и леденог израза, промакоше војници поред нас. — Откочи пушку! — викну један, сигурно вођа патроле.
Цела равница је непомична и укочена. Нигде се не види жив створ. Језиву тишину прекида удаљена топовска паљба. Командир нам тек тада објасни циљ нашега
И никад их више неће видети. Потамнеле и угаснуле очи њихове зуре у даљину, а тела су укочена за вечни покој. У једнога укрућена рука, уздигнута високо, са стиснутом песницом. Ваљда последњи вапај...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим. Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.
Зато је морала сасвим укрућена да стоји и да буде укочена, укипљена. Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало.
Сам га понесе и осећајући га на леђима, грлећи му | око свог врата испружена, укочена и мртва колена, клецајући и спотурајући се, грцао је и плакао: — Ох, бре, газдо! Ох, бре, газдо!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Не могу ни четри корака, а да не седнем! ИСЛЕДНИК: А зашто не можеш? АНЂЕЛКО: Не могу ногу да помакнем, укочена! ИСЛЕДНИК: У здравственом картону капезеа о томе нема ни једне једине речи!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
С очима славуја што у мраку куња Ти ходиш са душом малокрвног чеда, Укочена, смешна, - док се порок шуња И негрљен стас ти са грохотом гледа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Остаци прљаве, исцепане на каише кошуље скривали су само рамена унакаженог мртваца, јер је укочена, пресавијена у лакту лева рука, спречавала да се и овај део кошуље скине.
неком везом одмах затим друга, у истој оној соби паланке одвратна слика господина Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних усана, загуши је до ужаса.
Све се, дакле, десило у магновењу и ја нисам ни био свестан онога што чиним, кад — кад она сама, она сен, онако укочена и као окамењена мртва статуа, учини сасвим исто што сам ја у оном узбуђењу био урадио, подижући и сама до својих уста
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се
Краков, Станислав - КРИЛА
— За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена. Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке.
Извештај је још говорио како на бодљикавој жици висе многа укочена тела, и како је земља пред жицом покривена стотином лешева. — Јосиповић, Јосиповић.
Ништа се више није чуло. Дугме је кврцнуло и светлост се упалила. Душко се издигао у кревету, и видео два страшна укочена ока, и бароницу Ивон која се нагла над мртвацем. Рус је био нздахнуо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она свакидања укочена уздржљивост и етикеција, а наступи нека срдачност: с човеком, с којим никад речи у животу ниси проговорио, говориш
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ била, она једнако још седи. Укочена, са рукама у крилу и набраним и упртим очима у ноћ и месечину.
Ћипико, Иво - Пауци
— Оче! — јави се и, ухвативши га за руку, хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена. Претрнувши од тога додира: — Оче! — понови јаче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прскала је вода под ногама, прљава и жута као што је лице онога мртваца који је умро у води и само му штрчи укочена рука.
Таласи сатански налећу, као да се радују толикоме плену, вода у широким млазевима цеди се низ укочена мртва тела... Па бар да нису голи... Ужаси дана и смртне глади огледају се на свакој кости.
Разлеже се команда „мирно“. Људи занемеше. Чуо се само топот коња. Командант се заустави према средини пука. Укочена бронзана лица људи су одударала према сивим топовима. Шлемови на главама светлуцали. Командант рече: — Војници!...
Иако смо огрезли у рату, сви осећамо лако узбуђење. Као да је сваки у себи прикупљао старо искуство те су лица људи укочена, погледи пуни ишчекивања. Наређења за покрет још нема. Возови су запрегнути. Ордонанси на коњима журно одлазе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну гроба пуста. Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу