Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна, Поред једна уљаника гледна. Ала красно челе зузукаше! Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће?
Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије. Скочи брже с Пегаза лакога, Довати се уљаника тога, Па у једну кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и