Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист. Тихо и тише, умин из рана оваплоти ме у реч. Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно.
Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано. Рад мене мирујете: тихо и тише, умин из рана. То мукотрпан, друзи, за вас неме, шапатом висинама казујем благу реч.