Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је видео да ме његов одлазак узнемирује, а он ме је, нежно по увеломе лицу милујући, тешио: „Почивај ти, Грлице, и умири се: неће проћи ни два сата, а ја ћу опет код тебе бити... да не будеш сама, никад више да не будеш без мене!
Него моја снâ. Стојна, она изиђе, па ваљда му нешто пребаје, врача, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је богзна неки терет потеглила...
Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изиђе... Онда се све умири. Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне... А он, сиромах, шта ће,...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ђорђу, и по заповести дахијској давао му сто кеса новаца, и да све што има његово пренесе му у Немачку, да се само умири, а и помало гласало се, да се Црни Ђорђе већ умирио.
Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.
даному, и да ће се они вратити сваки у своје отечество; или ако сасвим не избави, поне са султаном својим посредством, умири; а друго, сваки овај који је остао, по половина фамилије његове у Сербији остало је, зато су гледали ш њима сајединити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Добош сам ја, море!... Јест, ја — добош! Напослетку и тај се џумбус утаја... Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све. Месечина сири помало.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... Тешкао се том мишљу, и она га мало умири. Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах.
Природи оној којој се остављају оваки болесници. И то као да и девојку донекле умири. А Ђока нам и сам већ узе причати о неком његовом својаку: како је био на самрти, како су га доктори већ оставили,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Све је дакле лаж сушта, гола лаж. А оно је само једно пренемагање да се умири савест, можда чак искрено оног тренутка јер није човек сав и увек неваљао.
Африка
Једини начин тада да их човек умири, јесте да позове првога црнца који зна две-три речи француске, па да га умоли да им каже да су дивље, ружне и глупе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у
Гарсули је осећао да треба да умири некако гомилу официра, која се била окупила око њега, па је почео да издаје хитна наређења, и онима којима је био
Тај краљ прајски, на коњу, у чизмама до изнад колена, никад није успео да аустријску императрицу умири, очара – он јој је био одвратан и као човек. Као што су мушкарци, извесне врсте, одвратни жени која је добра мати.
Дуго је трајало, док је Исакович успео да је умири. Дуго је морао да је теши и милује, док му се опет, сва, предаде. Шапутала му је, са уснама које су од уживања
Ана је, међутим, са сузама у очима, покушавала да умири Варвару. Она јој је говорила, да ће сва та бура, која се у њиховој фамилији била дигла та ко изненада, проћи, као што
Узалуд је она покушавала да мужа умири, у дуге, недавне, ноћи, кад су се, до зоре, препирали, да се њој не може ништа пребацити и да му је она добра и верна
Ваљда да утеши и умири своју јетрву, одговарала је, запушивши уши да не чује псе како лају: „Ајде, ајде, сриће ти! Није ни Вишњевски двогуб!
Теодосије - ЖИТИЈА
Свети их је много молио и претио им да буду у миру, и када није могао да их умири рече: — Ако је од Бога оно што ви чините, воља Господња да буде!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— забринуто упита мачак Тошо. — То баш не пише, али ја ћу и сам то да прорекнем — рече миш и умири се, а то је био знак да дубоко мисли, толико дубоко да би таквим размишљањем досегао до дна каквог бунара.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
да, да, није за веровање, па ипак... можеш мислити колико је то мене узбудило. МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина.
Изволите. (Рини, пратећи је.) Бога вам, госпођа Рина, утичите и ви на Вукицу да се умири, врло је нервозна што је одложено венчање. РИНА: Ох, да, да! РИНА и НОВАКОВИЋ (оду у Вукичину собу).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако после тог жалосног призора госпођа Сока се мало умири, па је он моли да децу не плаши што иде на далеки пут, да им каже да ће се скоро вратити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
А да јој се то десило прошле године, она би била својим плачем, молбама, пољупцима, успела да Аранђела умири, да га освести, да га одврати, да то не чини, да је не вуче за собом у пакао.
Аркадије, дрмусајући белца, виде намрштено лице пред собом и покуша да умири коња, коме је, и иначе, говорио мазећи се и шапућући.
При идућим пуцњима, међутим, одјаха коња да га умири и склони, јер коњ беше стао као укопан. Видев да је сам на брежуљку, са коњима, он поче шапутати своме, а дрмусати
ледину са црквицом и великом кућом, под старе храстове, пред Аранђела Исаковича изишао је стари игуман, који га брзо умири, рекавши да је епископ код куће, само негде у врту.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сада човек плаћа и даје велику напојницу да умири савест. Жужи поправља шминку. Све је већ речено. Устају и одлазе ка некој позајмљеној соби да се још једанпут воле.
Матавуљ, Симо - УСКОК
тај њежни пријекор, те му намах навријеше сузе и прислони њену главу на своје груди и започе: — Опрости, дијете моје, умири се; не питах те твога зла рâди, ни срамоте, но... ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
кад је у послу, али у овога се још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.“ Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем!
Путник поново окрете шешир и све се на један мах умири. Царев слуга зачуђен и уплашен пристаде одмах, те трампише, и кад би на једној раскрсници — један оде на једну, други
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Утом будилник престаде зврјати; она се умири и гледа очајно час Симку час Агатона.) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кљусина диже главу, фркну на нос, забаци уши уназад и умири се. — Војници!... Видели сте како је непријатељ покушао да оскврнави нашу земљу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А ти сигурно ниси постао мирнији? — Ја — још луђи! Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!.. Море, шта ту !...
Зар се мене што тичу његове ствари ?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.
односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири ... »Шта ли је то иза мене ? Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«...
Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.
Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело... То га за часак умири, али после опет стаде бунцати. Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Други вели: “Болов’о би’ за те!“ Трећи вели: “И умро би’ за те!“ Проговара лијепа дјевојка: “Нити болуј, нит’ умири за ме; Скини фермен, па лези уза ме!“ 181. Богдан љуби девојку, Јело ле, Јело, добра девојко! Ој Јело!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек. Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И заиста, раздражени и незадовољни народ на рђаве земаљске власти и управу умири се, и настаде веселе по целој земљи... Нисте никад, зар, слушали ту стару причу? — Нисам, али је врло занимљива.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дете се тргне, отвори сањиве очи, и кад угледа над собом бледо лице мајчино, зажмури опет и умири се... Заспало је...
Што год ти хоћеш, све ћу ти купити, само ми буди добар... Стотине примамљивих обећања учинише те се дете за часак умири и обећа оцу да ће мирно чекати Док он оде и купи му све оно што му је обећао.
Зар нису погинули ? Живи ?... Чувар се отимаше, мислећи да има посла с неким лудаком, али кад спази официрску капу, умири се. — Пиротски воз, господине... шта вам је ?... — Пиротски!... Зар није искочио... смрвљен?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А ти па нашао туђу кућу да се ребриш. Суклато! ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама, де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи. Пита их шта ће да пију.
— Шта ти је, учо! Умири се! — вичу сви. — Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је
— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. — Шта је, шта пише у новинама!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био изненадио кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким
И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав. И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати: — Волим, волим, тато. Све вас волим.
Ти, ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу... Ако не, ја не могу ништа више. — Идем! — Тако гробно чу се како свекрва
XXВИ Једва, не себе ради, колико њих, куће ради, а особито да свекрву умири и ослободи, поче се придизати. Истина, никако сасвим здрава, тек ако би се око ручка појавила и изишла из своје собе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто се земља умири и сасвим потпаде туђој власти, Јанова обитељ животарила је бавећи се пољском привредом. По старој установи најстарији
Много је требало да их умири и развесели, али је он то постигао пријатним и вјештим говором. Почео је из далека наводити, како су га зли људи
“ запита најзад. Дјевојка сједе крај њега, загрли га и наслонивши своју главу на раме му, плакаше тихо. Па кад се умири, каза му што је ражалило. Сердар мучећи, диже се и оде к рањенику, па сједе на ковчег.
“ „Господару, оба ми свијета, зло нијесам тражио нити га желио! Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње изгуби их се још...“ „Момче, хоћеш ли се заклети да је све тако било.
Забоље га то, па је загрли и стаде је љуљушкати на својим руњавим, раздрљеним грудима. „Нека, моје дијете, умири се... Реци само једну ријеч своме тати!“ рече јој он неколико пута. „Пусти ме!“ мољаше цура. „Пусти ме!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
нађем, а кад | оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.” Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: „Ходи жено да ти кажем.
“ Цар је стане блажити, и једва је мало умири. Кад дође недеља, опет царица отиде са својим снахама у цркву; па кад изиђе из цркве, сав народ стао па гледа најмлађу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
неко омета или се узнемирава, ко смућује или се смућује, омета читање неприличним и неподобним разговором, да га умири прекидајући га трпезарац.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но шта ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год имаш, а ти умири од глади, и мрзи и проклињи све људе на свету који твоје вере и закона нису!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе. Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: — Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више!
Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се тишине, неко га шчепа за руке отимајући му конопац, тучана маљица преплашено затреска по бронзаној чаши, па се умири. По снажним рукама и даху осети да је она, он се наслони на греде, суљну леђима и седе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав! — рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним печатом, пошао да умири ту буну.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кашљали, човек наслони главу на женино раме, намести угодно ноге између оне прилике што нас је пронашла и мене па се умири, док се жена јуначки напрезала да ревносно издржи огромну слоновску тежину тела свога мужа.
још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског саобраћаја и то ме умири. Онда позвах једног носача који прихвати моје ствари, па се кренусмо у варош. — Вама треба стан, господине?
Тада му одузе коња и најури га. Али се убрзо, и кад се уверио да је казна била претерана, умири и покаја, па кад му Секула обећа да ће све десетоструко накнадити, он га врати и предаде ствар забораву.
“ — „Хоћу да убијем, да распорим, да исечем на парчад.“ — „Кога да убијеш? Зашто да убијеш? Зар оца рођеног да убијеш? Умири се, поврати се, прекрсти се, помоли се Богу, помоли се Богу!
Уверен да болесна жена спава он је желео да се умири, али је његов немирни поглед лутао на све стране: час по угловима собе где се низ укусне полице од цвећа спуштале
Пре годину дана гледао сам док си говорила с њим и приметио сам да ниси, као да ниси баш сасвим равнодушна. Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! — А ти, шта мислиш?
И жена му се већ забринула, трза га за капут, стидљиво га умирује: „Лакше, Јаћиме. Умири се, Јаћиме.“ Али Јаћим никога више не гледа и не види, мутно му је пред очима, нити се обазире што су већ сви погледи
Исплакао се Митар баш тога дана више него обично, толико и тако да су га и рођаци му женини морали молити да се умири, и дуго се од гроба није могао одвојити, све докле га свастика није под руку узела, и тако рећи силом, од драгога
И тада Илија Васић, да их умири, јер галаму не воли, и у знак протеста устаје, па у пози каквог Лојда Џорџа говори ону познату бургију: како је он
Баш утом нека друга кола пројурише мимо нас, те се ја од овога тргох и одмах затим умирих. А за мном умири се и она, па тако остасмо неко време ћутећи, још увек загрљени и са руком у руци.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири. Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену у собу: — Ходи, жено, да ти кажем!
Кад дошао до лисице, али зло! Тета лија поче псовати, грдити, и шта све није радила с њим. Кад се мало умири, рече му да ју опет узјаши, и кренуше даље у другу царевину.
леже под стубац па стане спавати, али како је вјетар дувао, оне кости зашкогрћи горе, а он се пробуди; вјетар се опет умири и он почне спавати, па онда опет дуни, па зашкогрћи горе с костима, а мали се опет пробуди.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући. Мали Марко заојка чим су према селу заокренули.
Путем бесвјесно стиска стари џевердар и прсти му грчевито по њему играју; хтио би да се умири, но не може. Раздражен је; срамота и понижење бију га и савлађују.
То је умири само за час; узбуђење тјера је да се посвема види, јер јој се учини као да је заборавила како заиста изгледа, и јесу
—Паметан си! — мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.
Краков, Станислав - КРИЛА
Митраљези ношени на рукама љуљали се и претили. Потом се све овде код ове остале половине батаљона умири. Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења.
Петровић, Растко - АФРИКА
Једини начин тада да их човек умири, јесте да позове првога црнца који зна две-три речи француске, па да га умоли да им каже да су дивље, ружне и глупе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ко је у тамној ноћи устајô С несанка да јој главу обаје, Да је умири, стиша, умије, У пеленице чисте увије? Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?... ГЛАВАШ: Маћеха!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неки почели да дремају, а други заспали. Око десет часова павиљон се умири. У неко доба ноћи буди нас нека ларма пред павиљоном, врата се широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја
Врата се нагло отварају и дежурни официр посматра у чуду шта се ради. Прилази „Фикусу“ и саопштава му да умири потпоручнике.
— Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири. Чује се само уздах реуматичнога пуковника и снажно дисање младих потпоручника. — Ово је преко јего!
— Оно, истина — говорио је командир, као да хоће мене да умири — не погађа свако. Погледао сам у настрешницу, да бих јој одмерио јачину.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило! Од силне мржње, пакости, злобе, сав се тресао и дрхтао. Умири се и сједе.
Кад год коју стају отвори, а звоно изнад врата цикне. Кад све обиђе, умири се мало, уђе у подрум и поче се разговарати с коњем који радосно зарза кад се врата отворише. — један!
Ћипико, Иво - Пауци
Али кад стиже до своје земље, гледајући је сунцем обасјану и окупивши је погледом, умири се. „Бих, вала, — кад не би могло бити друкчије, — својим је животом откупио!” помисли.
—А што? — пита Раде. —Не питај, молим те .. . —Пусти је, — јави се мајка, казаће сама... А ти дијете, умири се, лези! — Пусти ме, мајко, овако ... Сјутрадан у кући је као да се није ништа догодило.
при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме умири господара.
— Да, дјетиња! Њима остаје. Није она као прљави скитачки новац што свугдје допре!... — Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? —Што вели? Не питај! ... Хоће све у један мах ... —А колико је?
Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи. А тако се и отац умири и не приговараше даље. Први се диже отац а пође у дућан.
Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири. И чисто презајућ' замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору.
— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
почетку, док је био млд, понекад пред зору осећао да му стоји у гаћама као гладна зверка, али га је он већ успевао да умири силним постовима, бденијима и будаластим презиром према женама.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он једини који све зна, све види, и који може да утеши и умири грешну и болну душу. ТАШАНА (зарадовано): Ох, хвала, хвала, дедо! Хоћу све да ти кажем, само не знам како ћу.
(Ташани): Па зар нико ни од твојих, ни од хаџија, зар нико од њих нема да ти дође, да те разоноди, утеши, умири? ТАШАНА (охрабрена): Ох, сви они, и кад дођу, као да су дошли њега, покојника ради, да њега виде, да њега походе, и
чувао; да ми је неког коме бих уморан могао доћи, могао узети му руку и метнути је на своје чело, да ми се охлади, умири. ТАШАНА (разнежено, готово да заплаче): Па зашто, дедо, зашто да нема кога, да неће бити кога? Зашто ти то не кажеш?
жиж! хоће Парапута да изгори!« А нико не сме да му приђе. Нико да га умири, док се она, хаџика, горе не пробуди и не сиђе, и само она сме да му приђе и да га умири.
Нико да га умири, док се она, хаџика, горе не пробуди и не сиђе, и само она сме да му приђе и да га умири. А и она једва га умири, једва га поново доведе, положи у постељу, покрије, и утутка.
А и она једва га умири, једва га поново доведе, положи у постељу, покрије, и утутка. И док год он не заспи, она седи крај њега...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Један ће тад узети да умири. „Мора се признати да је човек напредовао и све тешкоће, као што се ваља, постепено савлађивао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ... Чудне речи девојке, добре невезане речи, Срце, паметно срце моје, заборави!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири? Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то одбија изговарајући се да не може да умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни на кантар мерити ни бројем бројити, да не зна шта би са ралом и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви се тргоше. — Шта је оно? — промуца Ђоко. — Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири.
Видећи да је откривен Стриц леже у травуљину лицем окренут земљи и умири се. — Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког, лежи! ...
— Па ви сте још ту?! Живи сте, а? — Живи, живи! — умири га Јованче. — А мене спазише на ивици Гаја, па кад распалише од механе из пушака, у-ух! — стресе се чича.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— За онога џимпира и несрећу Манчу... — Тугоо, тој си зборе! — викну Ташана, па се ухвати за главу, а после се умири мало, па поче: — Ете, како може да си стане „побегуља“ кад си је, ете дом; дома си седи дете; три дин неје искочило из