Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ти... бићеш моја!... Збогом! Збогом!... Ти си ми душу умирила, хвала ти!... Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!... Збогом! Веслаћу се чешће око Црне Баре!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила. Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Крöнунгсмарсцх из
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И зар мислите, — окрену се гђи натарошевици, — да сам је умирила?... Боже сачувај! — наставља Габриела. — Тек онда се згране, па стане да ђипа и да праска.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен плач је био све тиши. А кад се умирила, или претварала да ће заспати, он утрну свећу. Затим је легао, код њених ногу, очекујући да и он заспи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- миловао сам јој рамена понављајући то или нешто друго, све док се њена рамена под мојим прстима нису умирила. - Ти на то, једноставно, немаш право. Неда је једна стара прича. - Ма немој!
Грета је заиста волела сунце. Кад би био некакав жарки дан, умирила би се и не би се мицала испод оклопа нашараног као за изложбу.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Таман су се деца умирила, а учитељ запита: — Шта је данас, који дан? — Среда, господине! — повикаше сви. — Мир! Један нека говори.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.
И да би себе колико толико умирила, оправдала, диже се, па гледајући у осветљену околину, пратећи месечево јурење преко чиста неба, поче да се крсти,
Чула је како ашчика, пробуђена њеном лупом и спотицањем, прогунђа за њом: — Ти ли си? — Ја, ја. Ништа, тето! — умирила је она ашчику и изишла.
И кад види шта је, како је све то: муж, кућа... она се умирила, навикла. Истина с муком, тешко, али ипак навикла се. Кад већ није било све онако како је замишљала, надала се, па као
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији. Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...
Х Љубица се већ прибрала, размислила, умирила се, па иде на рад као и досада. Шта ће, кад јој је таква судбина! Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Анастасијевића је ова смрт ражалостила али и умирила: у себи више нигде није могао да примети оне меке, опасне мракове.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад се постепено савладао, а умирила га тек неумољива одлука да умре заједно с њом, он лагано, на прстима, приђе вратима да ослушне.
И окрећући се енергично оној страни која се још није умирила, подижући глас, он узвикује: „То није пекмез, то није сулц, већ је то права целулоза!
Ћипико, Иво - Приповетке
војничке страже и глас њиове трубе; скрушава се и богу моли, и сређива свакидашњи посао; у тим старим навикама умирила се њена душа.
Пожурила би доље к њима, и сигурно међу њима нашла би некога с пријиним осмијехом, и умирила би се... Па онда би помогла уморном друштву потезати мреже, гледала би у њихове тешке руке, у топли зној, и осјетила
Ћипико, Иво - Пауци
—Знам ја кому су дата на село. Газда ућута. Злата, осокољена његовим ћутањем, настави: — Тако бих се умирила, живила бих само за вас и за дјецу, и радила бих, а било би и мање трошкова, — били бисмо сретни...
Па полако изиђе на пут. Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чак се несрећни човек заносио да он ту нешто ради за свога сина. Умирила га је много реч Павлова: — Ја остајем с вама, чика Саво, и годину дана, ако треба... Милан је ваш, али је и мој.