Употреба речи умивају у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ханова често се скупља становништво око рушевина једног манастира, близу кога је света вода, „водица“, којом се умивају. и лече. Сви су прожети неком старом и дубоком побожношћу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Неке мајке (из околине Сомбора) пре спавања умивају дете да би отерале уроке и осигурале му миран сан. Ако се дете у сну трза и немирно спава, онда се мајка свуче и гола

је у патријархалној задрузи и то да жена као подређена устаје раније од „мушкиња“, да полива мушкарцима када се умивају, да им носи ручак на њиву итд.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

и овако, и онако... Моја земуница ми је изгледала сада као неки салон. Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку. Павле зове на вечеру. Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. Умисмо се и поседасмо.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Одмах све прихватише. И жене око Софке дигоше се. И оне одоше тамо, измешаше се са девојкама. И оне почеше да се умивају, поливају водом, певајући заједно са њима. Жене су се познавале по јачини и ширини гласова.

Момци, буновни, неиспавани, умивају се на бунару и пљускају. Доле из штале само се чује како шушти чупана у нарамцима слама и сено и како ношена ситно

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре Умивају лица, Прије зоре, док је поток Пун звезданих зрака: Не шал’те се момци с оком Наших девојака!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр.

3, 1901, 121, Левач), и уочи Ђурђевдана (ЖСС, 118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се, на Ђурђевдан пре сунца, умивају (»да би биле златне«, Караџић, 4, 1903, 168, Сарајево).

У води у којој је о. потопљен умивају се да би расла коса (ТРЂ, КНР, 70). Породиља се купа у води у коју је метнут о. (СЕЗ, 19, 93). О.

са другим лековитим травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим јајетом, и том водом на Ђурђевдан рано умивају се а јаје закопава под р. (СЕЗ, 17, 177, пиротско; 185, Банат).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања. Њу плава јутра умивају росом, А вјетар трепти и лако мирисним Чешља је крилом, и свиленом косом Вихори дуго под брезама лисним.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности