Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна човјека, а богме ако му је истргну у изрода и зликовца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
то ме већ остављало прилично равнодушним, јер сам био дошао до закључка да толико опјевана спонтаност и непосредност умјетника баш и није тако неопходна, или да је можда била неопходна за умјетност пећинског човјека.
се мучно пробијала кроз наслијеђене схеме и оквире, кроз освештане форме, свјесно непозната и нетражена од умјетника, упркос њему. Какав ли је чар, и какву мутну, дубоку снагу онда имала!
А то за умјетника никако није добар знак. И прилично нам поуздано наговијешта да ће између човјека и његове умјетности кад-тад доћи до
Стара, вјечита антиномија у умјетнику! Вјечити антагонизам између човјека и умјетника у њему, с непрестаним и увијек болним превагивањем сад на једну, сад на другу страну.
Непревладива антиномија и безнадан антагонизам: учини ли нам се да човјек надвисује умјетника — тужно је; учини ли нам се да умјетник надвисује човјека још тужније!
Недавно сам у Бечу имао прилике да гледам једног доиста великог умјетника. Вјечита штета! Каква сензибилност, какав фини умјетник-интелектуалац!
за глумца-лакрдијаша, за тривијалног каботена-занатлију, а да то не важи за глумца од формата, интелектуализираног умјетника. Којешта!
У тој сујети ваљда лежи језгра сваког умјетника и крајњи потицај сваке умјетнссти. Вјероватно свака умјетност почиње из сујете. — Не бих се сложио!
Истинске преокупације великог умјетника ничу тек ондје гдје су умрле његове емпиријско-личне. А права слава, она стрпљиво чекана и огњичаво сањана слава,
И треба да човјек у човјеку буде прилично невелик, свакако мањи од умјетника, па да би се тиме могао да задовољи и да би своју тежњу према бескрајноме могао да утопи у том језерцету апсолутнога!..
Не може бити великог умјетника а да је мален човјек. То би значило да није уистини велик умјетник. То се најбоље види код великих писаца.
видљив његов напор да од себе одбаци умјетност, а опет на сваком кораку упада у њу, не успијевајући да се ослободи умјетника у себи... Но, понављам, све то важи само за највеће. А за нас ситније, друга је ствар...