Употреба речи умолио у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну,

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Нико га не отпоздравља. Обраћа се Спасоју): Ја сам дошао по вашем нарочитом позиву. СПАСОЈЕ: Да, ја сам вас умолио да дођете. МАРИЋ: Поручили сте ми да би то имао да буде дефинитиван разговор између нас. СПАСОЈЕ: Да, дефинитиван.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу чавли и потковима људи те стимавали, дабогда!

Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

незаслужену судбину која га гони као дивљу звер, у непријатном положају у коме сам се налазио слушајући га, ја сам га умолио да не нагли и да ствар добро провери.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Што ти је бога молио, тој му се је и умолио: бог му бјеше допустио тиху росу у равнини, невољну јунаку, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, на здравље ти

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности