Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице. — Што плачеш, море? Он подиже главу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње, влажне, мокре, а уста јој, подбрадак, врат све то врело умрљано сузама. Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали?