Употреба речи умукао у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Склапао сам очи. Још један дубок удисај и тело као да обамре... Негде је лануо пас. Као да чујем зричка; онда је умукао, па опет затреперио његов шум, али то као да није био шум, већ звук, који се понављао правилно, одмерено, као звоно.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ништа ти није горе од невесела и намргођена човека. А ти отуда, стари Маленица,јадан, што си умукао? Не болу ли те већ уста од толиког ћутања? Ти сам кажеш да би волио цели дан не јести, него један сат не говорити.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И тек после, кад се уплашио, уморио или постидео, одједном је умукао и престао да је туче, па се пијано сручио на кревет, а она, као освешћена изненадним муком и миром, поче да разумева

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тако увек, свакога дана, све док се не би уверио да је заспала. А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

пити крв тим јадним несрећницима, да ће против нас устати и Лауш и манастир, да ће нас одатле протерати, али сам после умукао јер сам схватио да болесници не жале што дају понеку мршаву овцу да би се излечили.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности